У питању је 84-годишњи мушкарац са придруженим хроничним обољењем, а по свему судећи смрти је допринело обољевање од грознице Западног Нила. Случајеви обољевања од овог вируса који преносе комарци, пријављивани су са територије Јужнобанатског округа (10 особа), Града Београда (10), Јужнобачког (6), Сремског (2) и Подунавског (1) округа. Оболеле особе су мушког (19) и женског пола (10), старости од 31 до 84 године, са прудруженим хроничним обољењима (24 од 29 регистрованих).
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоенцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента, кажу у “Батуту”. Поред тога, Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Завод за биоциде и медицинску екологију, Београд, спроводе надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца. Доказано је присуство вируса у комарцима узоркованим на 29 локација у Јужнобанатском, Средњебанатском и Јужнобачком округу, као и на територији града Београда.
Инфекција вирусом Западног Нила званично први пут регистрована код људи на територији Републике Србије крајем јула 2012. Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и обједињују. Свакако да првим подацима о броју хоспитализованих особа код којих постоји сумња на ову инфекцију располаже Клиника за тропске и инфективне болести 6 Клиничког центра Србије, где се највећи број особа са тежом клиничком сликом упућује, као и НРЛ која спроводи лабораторијску дијагностику. Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Први оболели региструју се углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа пријављује се током августа, кажу у “Батуту”.
Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама. Током 2010. регистровано је нагло повећање броја оболелих, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било.
Репеленти као заштита
Лекари и епидемиолози препоручују употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, као и ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Треба избегавати боравак на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору и користити заштитну мрежу против комараца на прозорима, вратима и око кревета. Најмање једном недељно 8 треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки, али и уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
Од 2012. до 2017. на територији наше земље регистровано је укупно 574 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 61 смртни исход који се може довести у везу с обољевањем од ове грознице. Скоро осамдесет посто инфицираних вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Ипак, код једне петине заражених симптоми подсећају на обољење слично грипу, с наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Прележана инфекција оставља дуготрајне последице: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
И. В.
