Институт у Каменици: Највећи стручњаци Европе о карциному бронха

НОВИ САД: Централноевропски конгрес о карциному бронха одржава се од 30. новембра до 2. децембра у Новом Саду, а за 17 година постојања, први пут се скуп највећих европских стручњака који се баве овом болешћу одржава ван Европске уније.
institut sremska kamenica
Фото: Privatna arhiva

Председница Научног комитета Конгреса и начелница Одељења за хемиотерапију Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици професорка др Невена Сечен каже да ће имати бројне предаваче из иностранства, као и из наше земље.

Конгрес организује Институт за плућне болести Војводине, заједно са Централноевропском асоцијацијом за борбу против карцинома. То што је конгрес први пут ван ЕУ, говори о томе колико је ово значајно и за Институт, који је препознат и има место у централној Европи, захваљујући досадашњем раду и резултатима, а значајно је и за наш град, поготово у припремама за Европску престоницу културе 2021, као и за Покрајину и државу, казала је др Сечен.

Тема конгреса је карцином бронха и то од момента постављања дијагнозе, с посебним освртом на рано откривање болести, до лечења. Биће приказани сви најсавременији облици лечења карцинома бронха.

Имамо 83 предавача из централне Европе и региона, а институт има јако добру сарадњу са земљама региона, бивше Југославије, Мађарском, Аустријом, Чешком и Немачком. Имаћемо и предаваче из Института, а дата је могућност младима да прикажу своје прве радове, кроз постер-презентације, наводи др Сечен и додаје како је овај међународни скуп аредитован највећим бројем бодова, што је посено значано за младе лекаре, који се тек упућују у истраживачки рад.

На састанцима ће бити приказани најновији подаци из свих сегмената лечења, који ће обухватити и рану дијагностику и скрининг.

Веома је значајно да се болест открије у што ранијем стадијуму, јер је бољи исход лечења. Што је нижи стадијум у ком се болест открије, дуже је преживљавање и тада карцином може да се сматра хроничном болешћу, што је циљ лечења и што је реално могуће, објашњава др Сечен.

У високоразвијеним земљама слична је инциденца, односно учесталост појаве болести, али је код нас морталитет већи него у европским земљама. Др Сечен истиче да је управо зато важна рана дијагностика, као и скрининг, који је ушао у Национални програм за лечење малигних болести, што ће брзо бити уведено код нас у свакодневну праксу.

Конгрес ће омогућити усвајање нових знања. Данас у свету је хит терапија имунотерапија, а наши пацијенти имају могућност лечења овим моћним лековима само кроз клиничке студије. Кроз предавања ће се наши лекари упознати с резултатима лечења и надамо се да ће се и у нашој земљи, базирано на резултаима, повећати број пацијената који могу да се лече овим иновативним лековима, оценила је др Сечен.

Фото: Privatna arhiva

Број иновативних лекова код нас је сада скроман, а др Сечен се нада како ће популарисањем резултата, као што је продужавање преживљавања, допринети да се и код нас побољша ситуација у њиховом снабдевању. Хемиотерапија даје добре резултате у лечењу, али др Сечен наглашава да овај вид лечења има одређене границе.


Предаваће и оснивач палијативне медицине Кластерски

Међу предавачима ће бити и Жан Пјер Кластерски из Брисела. Др Сечен каже како је овај лекар створио палијативну медицину и водећи је стручњак у овој области у свету.

Др Кластерски ће одржати два предавања.


Ако биологија тумора дозвољава апликацију, односно спровођење, биолошке или имуно-терапије, постиже се продужење укупног преживљавања и смањује стопа смртности. Данас се болесници с овом болешћу, након дијагностике и лечења, враћају породици и послу, уз савремене терапије, односно иновативне лекове, напомиње др Сечен.

Од лекара Института значајна предавања имаће, осим др Сечен, и доцент др Бојан Зарић, др Евица Будишин, доцент др Милорад Бијеловић и доцент др Иван Кухајда и они ће бити и председавајући у бројним сесијама, чланови комисија за оцену постера и презентери.

Предавања ће држати и гости из Европе међу којима су др Вилфред Еберхард из Немачке, Роберт Пиркер, Али Реза Мирхода и Хелмут Прош из Аустрије, Мирослав Самарџија из Загреба, Тања Ћуфер из Словеније, Бакић Мехић из Сарајева, Младен Дуроњић из Бањалуке, Ђула Ошторош, Габријела Галфи и Илдико Хорват из Будимпеште, Либор Петрузелка из Прага, Петер Бержинец из Братиславе, Коста Зараголидис из Солуна. Из Београда долазе проф. др Драгана Јовановић из Клиничког центра Србије, проф. др Зоран Андрић из КБЦ “Бежанијска коса” и проф. др Радан Yодић из Института за онкологију и радиологију Србије, а биће ту и бројни предавачи из Црне Горе, Македоније и других земаља.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести