Сам назив „Реформа гимназије или Болећива празнина”, као и садржај, изродио се из Научног скупа „Разоткривање реформи гимназија”, одржаног 7. марта 2019, у организацији Синдиката образовања Чачак и Синдиката чачанске Гимназије, где су говорили родитељи, наставници, педагози, доктори наука посвећени образовању, представници Националног просветног савета, те директори основних и средњих школа.
Према речима проф. Милана Селаковића, једног од аутора публикације која се недавно нашла на полицама књижара, током последње две деценије смењивали су се многи министри просвете, али су, уместо да понуде ватромет добрих идеја, изазвали велику главобољу код ученика и професора.
– Све је почело 2002, кад је ондашње Министарство просвете предложило да се у наш образовни систем уведу трогодишње гимназије; срећом, предлог није усвојен – рекао је Селаковић на промоцији публикације. – После јавне расправе 2005. године, Заједница гимназија Србије израдила је иницијални документ под називом „Предлог промена у гимназијском образовању”, који је усвојен, али се на њему није радило све до друге половине 2017, када је урађена онлајн анкета у којој је учествовало око 900 гимназијских професора. Њене резултате добили смо почетком 2018.
Документ је, додаје, предвиђао осавремењавање школског програма, али и увођење пројектне наставе преко изборних предмета.
– У њему пише да гимназијски програм јесте добар, да припрема ученике за наставак школовања и да нема потребе за неким суштинским променама, осим да се деца науче раду у групи, савладају нове вештине, споје теорију и праксу ван учионица, пробуде радозналост и стичу знања из различитих извора, да буду активни, а не пасивни посматрачи – објаснио је Селаковић. – Чинило се да је основна идеја била добра, али смо заборавили да је дуг пут до реализације. Првог септембра 2018. почео је нови експеримент. Од шест понуђених изборних предмета, Гимназија у Чачку изабрала је четири: Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Образовање за одрживи развој, те Уметност и дизајн.
Поред тога што је гломазан, образовни систем је прилично неефикасан, тром и притом премало фокусиран на ученике, сматра Селаковић, додајући да су једнако оптерећени и професори увођењем обавезног похађања семинара и стручних скупова уз новчану котизацију, савремених ИТ технологија за самоучење, стручног усавршавања у оквиру школе, бодовања, самовредновања, писања портфолија... Како додаје, све се свело на пуко преписивање европских закона, прописа и стандарда, без дубље анализе.
Са два изборна предмета у првом разреду гимназије, школа је некако успевала да организује наставу, каже он. Међутим, када су 2019. стигли нови програми за други разред, са новим фондом часова за ликовно, музичко, стране језике, са увођењем часова за вежбе и теорију, појавили су се озбиљни проблеми: како направити распоред часова, да ли ће бити довољно простора и времена, шта урадити са оним предметима где је број часова смањен за четвртину, а обим градива остао исти...
– У почетку смо проблем реализације изборних предмета решавали кроз први и седми час, али шта радити са двадесет-тридесет таквих одељења? Морали смо прећи на модел тзв. везаних часова у другој смени, па су ђаци два дана у месецу имали по десет и више часова. Ове школске године добили смо шест нових изборних предмета: Примењене науке 1 и 2, Основи геополитике, Економија и бизнис, Религије и цивилизације и Савремене технологије. Настава ће бити пројектна, и то са два часа седмично. Чачанска гимназија у првом и другом разреду има 43 групе ученика које похађају одређене изборне предмете, и то без Грађанског васпитања и Веронауке. А када томе додамо трећи и четврти разред са преко осамдесет група, онда се поставља питање како реализовати наставу, па и наћи професоре за све то. Где уденути допунску и додатну наставу, часове одељенске заједнице, секције, такмичења?
Будући да је бивши министар просвете Младен Шарчевић тврдио како Србија има нереално много вуковаца и одличних ученика, намеће се питање да ли ћемо са изборним предметима, који се оцењују најчешће петицама, добити реалнију слику ђачког успеха, напомиње Селаковић.
– Зашто се онда чудимо што тридесет осам гимназијских вуковаца није положило елиминациони тест на београдском Медицинском факултету? Неки од њих су од максималних шездесет бодова на тестовима из биологије и хемије освојили само по шест. Шта ће бити са основним предметима који се на овај начин маргинализују? Ученици наше школе одлазе у Мариборску гимназију и тамо завршавају трећи и четврти разред, али изучавају само седам предмета годишње – истиче професор, поредећи је са српском класичном гимназијом, где је уобичајено од 14 до 18 предмета.
Селаковић сматра да хитно треба преиспитати сврху и ефекте „овог назовипројекта”.
– Да ли Министарство просвете увођењем изборних предмета решава проблем технолошких вишкова? Републички завод за статистику каже да смо у последњих десет година у основним школама изгубили 60.000 ђака, док их је у средњим школама мање за 40.000. Са бројем ученика смањује се и број школа. Основних је мање за преко 200, а средњих двадесет и једна, док се број приватних школа повећао са 41 на 64 – истиче.
Слађана Милачић
