Изградњом ламела Б и Ц у КЦВ Нови Сад ће добити и градску болницу

Доградња и адаптација Б и Ц ламела Клиничког центра Војводине омогућена је након што је недавно потписан уговор са изабраним понуђачем за доградњу Клиничког центра Србије.
д
Фото: Dnevnik.rs

Клинички центри дограђују се кредитом Европске инвестиционе банке (ЕИБ), којој је одавно достављена комплетна тендерска документација за доградњу Клиничког центра Војводине, на коју нису имали примедби. Покрајински секретар задужен за здравство доцент др Зоран Гојковић очекује да у договору са Јединицом за имплементацију пројеката Министарства здравља у најскоријем времену буде отворен поступак јавне набавке за избор извођача радова.

- Према процедури, поступак јавне набавке ограничен је на 60 дана, након тога следи потписивање уговора између Клиничког центра Војводине и извођача радова и започиње изградња ламела Б и Ц. Укупна процењена вредност грађевинских радова је 35 милиона евра, а новац је у потпуности обезбеђен потписивањем уговора између Владе Србије и Европске инестиционе банке у јуну прошле године у Трсту - каже за “Дневник” секретар Гојковић и напомиње како би радови требало да трају најдуже три године, односно да буду завршени до краја 2021. године.

Када блокови Б и Ц буду завршени, Клинички центар ће добити 33.000 квадратних метара најсавременијег простора у којем би требало да се изместе све хируршке клинике Клиничког центра Војводине. Ту ће бити абдоминална хирургија, ортопедија и трауматологија, урологија, очна клиника, ОРЛ, неурохирургија, васкуларна хирургија, радиологија, лабораторија, нуклеарна медицина, максилофацијална хирургија, пластична и реконструктивна хирургија, анестезија.

Фото: Dnevnik.rs

- У ламелама ће бити и операциони блок са 16 операционих сала, јединице интензивне неге, комплетна дијагностика, односно лабораторијски и радиолошки прегледи. Имаће 372 постеље, најсавременију медицинску опрему и најбоље услове и за лечење пацијената и за рад запослених. Нови објекат ће у потпуности комуницирати са Ургентним центром и чиниће јединствену целину - описује др Гојковић.

Новац од Европске инвестиционе банке намењен је за грађевинске радове, а опрему ће обезбедити Покрајинска влада. Гојковић истиче да ће бити искоришћен и део опреме која се сада користи, првенствено за радиолошке процедуре, али напомиње да је савремена медицина базирана на технолошким иновацијама.

- Стандарди се сваке године подижу, те није сврсисходно сада куповати опрему, која ће условно речено за две или три године бити технолошки застарела. То је веома озбиљан захват, који мора тачно и прецизно да се планира, како би након изградње новог дела Клиничког центра имали опрему која у том тренутку задовољава све европске и светске стандарде, а објекат ће најраније бити у функцији крајем 2021. године - напомиње др Гојковић.

Секретар каже како се сада размишља и о стању зграда у којима су клинике које ће бити премештене у нови објекат.

- Добро је познато да Нови Сад нема градску болницу, односно установу секундарног нивоа. Капацитети Покрајинске болнице били су предвиђени за много мањи број становника, а дошло је до рапидног повећања броја житеља Новог Сада. Зато већ сада плански уређујемо, реконструишемо и адаптирамо ове објекте, са жељом да након изградње Б и Ц блокова ове објекте искористимо за формирање преко потребне градске болнице. Тиме ћемо на једном месту имати обједињене све здравствене капацитете и потенцијале здравственог система Новог Сада - наводи др Гојковић и подсећа да би градска болница могла да буде у објектима где су сада хируршке клинике, лабораторија, радиологија, нуклеарна медицина, интензивна нега.

Фото: Dnevnik.rs

Ван ламела остају клинике за интерне болести, инфективна, дерматологија, психијатрија, неурологија и рехабилитација, које ће и даље бити у саставу Клиничког центра, односно део терцијарног нивоа здравствне заштите.

Гојковић истиче како мора да се мисли и на обезбеђење довољног броја кадрова које ће да раде у овако озбиљном здравственом центру. Напомиње да се чека доношење два закона, о здравственој заштити и здравственом осигурању, који предвиђају и измену Плана мреже здравствених установа на територији Србије. На тај начин ће и нова секундарна болница моћи да се упише у план мреже, а самим тим и да се обезбеди довољан број људи који ће у њој да раде.

- Ово је веома важан сегмент, пошто је тек на велико инсистирање Покрајинске владе и разумевање специфичног проблема Новог Сада, Влада Србије прошле године уврстила Ургентни центар у план мреже здравствених установа. Тиме се, седам година од отварања, овај важан објекат препознао у здравственом систему, а на жалост до сада је функционисао као потпуно независна целина, сама за себе. Тек сада су се створили услови за повећање кадровског плана, тако да одлуком Владе Србије и Министарства здравља Клинички центар Војводине може да има 3.390 запослених, што је за 290 више него до сада - рекао је др Гојковић.


Клиничком центру акредитација на седам година

Клинички центар Војводине добио је акредитацију на седам година и први је клинички центар у Србији који је акредитован на толики период, каже др Гојковић. Према његовим речима, стигао је завршни извештај Агенције за акредитовање здравствених установа и сада се још само чека решење о издавању сертификата.

- Клинички центар је први пут акредитован 2015. на три године. У Извештају Агенције се између осталог каже да је од претходне акредитације у свакодневном раду Клиничког центра Војводине уведено 106 нових, а ревидирано 285 процедура - навео је др Гојковић.


Секретар истиче да је Клинички центар Војводине највећа, не само здравствена, установа у Војводини и по броју запослених, али и по томе што има 48 објеката, смештених на скоро 15 хектара и на три локације, од којих су две у Новом Саду, где је болнички круг и одвојена Клиника за гинекологију и акушерство, а објекат некадашње ортопедске рехабилитације је у Сремској Каменици.

- Годишње кроз КЦВ прође више од 600.000 пацијената, а поред њих свакодневно долази велики број људи у пратњи оболелих, посетилаца хоспитализованим пацијентима, ту су студенти, специјализанти и бројни добављачи - каже др Гојковић.

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.5714
Најновије вести