То значи да скроман студентски буyет битно не погађа омладинце, који су више него икад расположени за путовања и истраживања. Наруку им иду и бројни програми који уз мало добровољног рада отварају инострана врата.
Један од промотера студентске мобилности свакако је Еразмус студентска мрежа (ЕСН), која тренутно обухвата 41 државу са око 530 локалних огранака.
– Новосадском огранку мреже придружио сам се пре више од годину дана – каже ПР менаyер на националном нивоу Аљоша Мудри. – Знао сам неколико другарица које су чланице и чуо колико је занимљиво упознавати другачије културе. Свака омладинска размена има неку тему и учеснике са разних меридијана. Ја сам недавно био у Бугарској, где су лидерство и тимски рад, на девет дана, повезали 25 младих из седам земаља. Најпознатије и најпопуларније су ипак дугорочне размене, које трају од једног до два семестра и за које студенти добијају стипендије. Некадашњи Европски волонтерски сервис (сада Еуропеан Солидаритy Цорпс) трећи је тип размене и траје до годину дана, током чега учесници окупљени око неког пројекта имају обезбеђен смештај, храну, путне трошкове и yепарац.
Свима који желе да учине нешто добро за заједницу, а да виде света, на располагању су бројни међународни волонтерски кампови, у којима вам је за учешће, поред добре воље, трошкова пута, скромне партиципације и евентуално визе, потребно тек елементарно знање енглеског или језика земље коју ће посетити. Понуда се мења из године у годину, а осим европских дестинација, нису недистижни ни Мароко, Индија, Кина или Јапан. Свој ангажман најлакше ће наћи „еколози”, мада има места и за оне који желе да раде са осетљивим групама или пак учествују у реновирању, археолошким ископавањима или бризи о животињама. Обезбеђен смештај углавном није камп већ школа, омладински центар, планинарски дом или приватна кућа. Храну обично припремају волонтери, па се од њих очекује да од куће понесу и неколико рецепата.
Путовање у сопственој режији може бити олакшано и студентским картицама, а једна од њих је Еасy Травел Цард (ЕТЦ), којом се, између осталог, остварују попусти у аутобуском, железничком и авионском саобраћају, без обзира на то да ли сте буyетски или самофинансирајући академац. ЕТЦ нема ни старосна ограничења, већ је једино важно имати уписан семестар за текућу школску годину на приватном, односно државном факултету.
Концепт у коме путнику намернику, на два-три дана, бесплатно уступате топао кревет и нудите увид у живот свог града већ годинама није стран, чудан нити застрашујућ нашим студентима, који домаћине проналазе на сајту Цоућсурфинг. Образац у коме наводите какву музику слушате, чиме се бавите и шта вас чини срећним осигурава вам да ћете завршити код особе са сличним интересовањима, док доступне референце људи код којих идете пружају одређену сигурност. Правила лепог васпитања налажу да домаћинима однесете нешто из своје земље, па и да понудите кувани оброк или прање судова. Поред кратког боравка, мана оваквог аранжмана је уклапање у распоред домаћина.
– Дуго сам желео да посетим Амстердам, али у којој год да сам се агенцији распитивао, аранжмани не само да су били прескупи него су и значили да ћу већину времена провести у аутобусу – каже Никола Суботић, који је из зоне комфора на овај начин одлучио да изађе са својом девојком, а авионски лет, линијски такси и боравак коштали су га 200 евра. – Били смо тамо седам дана, од чега четири код плесачице Нети, коју смо нашли преко Фејсбука. Будући да је баш тих дана наступала у Белгији, уступила нам је своју собу, пуну костима, за 20 евра по дану, што је прилично повољно за локацију с које смо брзо стизали до центра. Две ноћи преспавали смо код врло финог Индијца Рахула у предграђу Амстердама. Тамо смо имали на располагању кауч и душек на надувавање. Имали смо среће јер неки нуде само – под! С њим смо ступили у контакт неколико дана пред пут јер постоје нова правила каучсурфинга. Однедавно је уведена годишња чланарина од 50 долара, којом се верификујете на профилу. Када то немате, осим што вас у старту гледају као непоуздане или аљкаве, добијате само десет понуда на седам дана. Потрудили смо се да напишемо лепу поруку како би нам поверовао да смо фини и тиме смо га купили.
Слађана Милачић
