Због тога је најавио предлог да се од 1. септембра дефицитарним кадровима, међу којима предњаче математичари и физичари, мада је све мање и професора страних језика, зараде увећају до 30 одсто, што би могла бити краткорочна мера са снажним мотивационим дејством, поред доделе стипендија студентима природних наука, који тренутно себе више виде у привреди него у школству.
Прошле године, наставника без обавезне мастер дипломе у српским осмолеткама било је око 1.000, говоре подаци ресорног министарства: 457 из математике, 239 из физике, 109 за информатику, 133 за немачки и 48 за енглески језик, што, истичу, не значи да нису способни да предају, али правно и ускостручно гледано немају формалне компетенције. Колико је ситуација алармантна говори и чињеница да је лане, рецимо, новосадски Природно-математички факултет остао са 423 слободна места, од чега буџетских чак 263, и то највише на студијском програму Математика – 39. Према Републичком заводу за статистику, 2019. на мастер основних академских студија уписало се 54, док је бруцоша било 5.618.
У Војводини је ситуација слична, осим што немамо проблема са наставницима информатике и енглеског, али зато нема довољно кадра за српски језик као нематерњи и наставу на језицима националних мањина, каже председник Уније синдиката просветних радника Војводине Звонимир Јовић.
Разлози су, како додаје, осим мале плате, проблеми које просветни радници имају на послу: насиље које се спроводи над њима од стране деце и родитеља, преоптерећеност администрацијом, претераним контролама...
Поред тога, на појединим факултетима, нпр, ПМФ-у у Новом Саду, смер физика, асистенти глуме строгоћу, па, рецимо, од целе генерације један до два студента заврше у року, вели наш саговорник.
Млађи просветари одлазе већ после две-три године, када схвате да то није оно што су очекивали, додаје Јовић, па су школе приморане да запошљавају на пример, дипломиране инжењере или апсолвенте тих факултета.
Што се тиче увећања зараде, доводи се у питање не само примена овог предлога већ и његова позадина, будући да се тиме протежира једна групација, која је тако стављена у позицију против неког другог.
Ако се наши коефицијенти множе са ценом рада, није ми јасно како би ово могло да буде исплаћено људима са дефицитарним занимањима, али сам сигурна да је тих 30 одсто направљено на основу Закона о раду, према којем можемо да примамо до 130 одсто зараде, рекла је председница УСПРС-а Јасна Јанковић.
Према њеним речима, они желе стратешка решења у образовању, а то значи увођење платних разреда, јасно напредовање у оквиру њих и озбиљност државе према образовању.
С. Милачић
