Делегацију Србије, на церемонији поводом 103. годишњице повлачења српске војске и цивила на Крф, предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ðорђевић, а комеморативном скупу присуствовали су министар здравља у Влади Србије Златибор Лончар, српски члан Председништва у Босни и Херцеговини Милорад Додик, градоначелница Крфа Мероти Спиридула Идреу, представници удружења потомака, бројни мештани Крфа и Срби који су дошли из свих крајева Србије и региона.
Церемонија током које се над Видом проломио јак пљусак, почела је интонирањем химни Грчке и Србије, а после тога су уз највише војне почасти положени венци код спомен-костурнице у Маузолеју и код морнаричког крста.
Делегација Србије положила је венце и у ''плаву гробницу'' у Јонском мору у коју је спуштено око 5.400 тела умрлих српских војника и цивила.
Министар Ђорђевић је рекао да је страдање српског народа било велико и да ништа не може да побије ту историјску чињеницу.
Како је казао, на острву Видо данас се обележва годишњица Албанске голготе српске војске у Првом светском рату и да се присећамо војничког слома и окупације Краљевине Србије из 1915. године од стране Централних сила, али и наставка борбе непокорене српске војске.
Ђорђевић је навео да је током Албанске голготе српског народа, погинуло, заробљено, нестало, или умрло од хладноће, глади и исцрпљености 243.877 српских војника и истакао да су многи војници и цивили од тих снагу да истрају нашли у нези, бризи и саосећајности које су им њихови грчки домаћини несебично пружили.
''Ми смо захвални грчком народу и Грчкој на свему што су чинили у прошлости за Србију и њен народ и на ономе што ће чинити у будућности'', рекао је Ђорђевић.
Министар је истакао да грчки и српски народ деле истоветну духовну традицију и да је љубав и саосећајност према српској војсци у Првом светском рату грчки народ пружио не само зато што је православни народ, већ зато што су човекољубље и емпатија у основи духовне традиције.
''Јасан доказ да су духовне вредности које Грци и Срби заједнички баштине универзалне вредности човекољубља и милосрђа. Уверен сам да је то суштинско уважавање и разумевање између грчке и српске државе и наша два народа веома важно како за стабилност региона, тако и за демократску будућност Европе'', поручио је Ђорђевић.
Како је рекао, сведоци смо да данас поједине земље покушавају да ревидирају историју и истакао да то не смемо да дозволимо, те да су Крф и Солун места која најбоље сведоче шта се дешавало са српским народом у прошлости.
Захвалио је новоизабраном председнику Владе Хеленске Републике Киријакосу Мицотакису, који је приликом недавног састанка са председником Србије Александром Вучићем у Њујорку, изразио чврсту решеност грчког народа и државе да не признају независност Косова, и подршку настојању Србије да се сукоб Приштине и Београда реши мирним путем.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик захвалио је грчком народу за љубав и пажњу коју су пружили српским војницима и цивилима од 1916.до 1918.године и без чије би помоћи, како је рекао, страдање Срба било много веће.
Истакао је да Крф има веома важно место у српској историји и да Срби никада неће заборавити пажњу и помоћ мештана Крфа током Првог светског рата.
"Зато су односи српског и грчког народа не само пријатељски, већ и братски, а два народа су готово увек били на истој страни'', рекао је Додик.
Градоначелница Крфа Меропи Спиридула Идреу истакла је да је Крф место на којем је 1916.године, после голготе кроз коју је прошла, поново оживела српска држава и где су изграђене нераскидиве везе Срба и Грка.
''Поносни смо што смо део васе историје, данас смо овде да бисмо наставили да јачамо наше пријатељске односе'', рекла је градоначелница.
Поновила је да Грчка подржава Србију на путу ка чланству у Европску унију и да Грчка верује у европску перспективу са земљама западног Балкана.
Она је оценила да српски народ и данас пролази кроз слична искушења као пре једног века и да је однос појединих великих сила доказ да Срби данас имају много проблема да у остваривању својих националних интереса.
Међу бројним грађанима из Србије и земаља у окружењу, који су данас дошли на Видо да одају почаст српским херојима из Првог светског рата, је и Димитрије Ђуровић из Косјерића чији је деда Здравко Ковачевић из Косјерића боравио на Виду и на Крфу, а касније био учесник пробоја Солунског фронта.
"Први пут сам овде, дошао сам да видим где ми је био деда и да се сетим његових прича из тог времена. Причао ми је о патњи кроз коју војници и цивили прошли док су се голи и боси повлачили преко Албаније", казао је Ђуровић и додао да сваки Србин треба да посети место конечува сећање на страдање српског народа током Великог рата.
Комеморативном скупу сваке године присуствују и чланови Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, а представник тог удружења Иван Стратимирових казао је да је њихов задатак да положе венце на месту где почивају сени наших славних, јуначких предака и покажу да они и њихова дела нису и неће бити заборављени.
Стратимировић је навео да се последњих година све више пажње посвећује очувању сећања на наше славне претке из Првог светског рата, али сматра да то није довољно.
"Као друштво и држава требало би да више пажње да посветимо како би се памтило то време и ти јунаци. Има много удружења која су усмерена ка томе, али би било добро да постоји једно кровно удружење које би објединило и усклађивали активности свих удружења", рекао је Стратимировић.
Од 23. јануара до 23. марта 1916, на острву Видо умрло је 4.847 људи.
Видо, кој је било организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу".
Српска војска и народ поцели су повлацење преко Албаније у зиму 1915/16 године.
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлуцила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.
Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
