Поред тога циљ је да постане информативни центар подунавских земаља. Наводи да је РТВ отворен за међународну сарадњу, емитује програм на осам језика подунавских земаља, а крајем наредне године ће се уселити у нову зграду на Мишелуку, из које ће модерном опремом и технологијом емитовати програм. Нова зграда, сматра, јесте корак ка циљу.
Каква је по вама улога РТВ-а као јавног медијског сервиса у друштву?
„Радио-телевизија Војводине има традицију од 50 година телевизије и 70 година радија, а у организационом смислу смо имали промене. Од 2006. године, када се издвојила из јавног медијског сервиса Србије, формирана је као независан јавни медијски сревис. То је био дуг процес, у којем је требало формирати све службе. Од тада РТВ води борбу за своје место у друштву. То је сада један од два равноправна јавна медијска сервиса у Србији.“
Зар то није конкурентски однос?
„Не, свако од нас има свој задатак на основу Закона о јавним медијским сервисима. Ми смо кооперативне куће, сарађујемо на заједничком послу. За РТВ је карактеристично да на седам медијских платформи производи програм 24 сата на две телевизије, три радија и једном интернет радију и има веб-редакцију. То је емитовање програма седам пута по 24 сата 365 дана, а све то производимо на српском и још 13 језика.“
Емитовање програма на 13 мањинских језика јесте један од ретких, ако не и једини пример у Европи?
„Не само да производимо програм на језицима националних заједница у земљи Србији већ 30 година него су се мањине избориле за право – и то је стечено право – да и уређују програм на свом језику. То у једном броју европских земаља не постоји. И ако Србија нечим у информисању може да се подичи, то је управо чињеница да има свој јавни медијски сервис на 13 језика, где људи уређују не само информативни него и све друге програме на свом језику. То јесте карактеристика и специфичност РТВ. Ту специфичност је препознала и држава када је определила новац за изградњу нове зграде РТВ-а на Мишелуку.“
Да ли сте недавно обишли градилиште?
„Обишао сам га пре два дана и на основу изјаве шефа градилишта, они су две недеље у предности у односу на план захваљујући лепом времену и доброј координацији послова. Надамо се да ће цео тај посао бити завршен до краја следеће године. Из Новог Сада се више не виде оне ружне рушевине. У фази рашчишћавања однето је 1.000 камиона шута. Прошло је 18 година и тамо није нико закопао ашов, а сада се тамо гради и имаћемо једну лепу зграду.
Републичка и Покрајинска влада су обебзедиле комплетан новац за грађевинске радове. По одлуци Владе Србије, РТВ је инвеститор, а финансијери су две владе. У овом месецу ћемо расписати тендер за опремање намештајем и осталим стварима, а пре годишњих одмора ће бити расписан тендер за техничко опремање тако да би паралелно с изградњом ишли и ти процеси да би се све то спојило у позну јесен 2019. и да се уселимо.“
Телевизијске куће се не селе лако?
„План је да се синхронизује тако да се овде, у старој згради, сигнал угаси кад у новој згради већ почне. Значи, неће бити емитовање са старих позиција. У новој згради ћемо имати 14.400 квадрата нето површине за све наше медије, и телевизију и радио, као и за чиновнике. Емоције су окренуте према Мишелуку, тамо су људи радили, тамо су научили да препознају телевизију.“
Шта је задатак руководства у периоду док се чека на усељење у нову зграду?
„Наш задатак је да припремимо људе за нове технологије и нове услове рада. Млађе колеге ће имати част и срећу да раде у новом објекту, али и обавезу да савладају нову тенику, нову тенологију посла. Мора да се осмисли и нови начин међусобног комуницирања. Сад оспособљавамо људе, шаљемо их на курсеве, покушавамо да их спремимо за нове услове рада. Искрено се надам да ће се РТВ вратити на оне сјајне стазе којима је корачала некада, али сад у модернијем облику, и бити центар информисања у Подунављу.“
Студио и у Бриселу
Копривица је екслузивно рекао да се надају да ће у марту или априлу правити емисију „Прави угао из Брисела”.
„Јер, ако се сад утврђује платформа о Западном Балкану у Европској унији, то је прилика да чујемо посланике Европског парламента и неке од релевантних фактора. У том времену ћемо већ имати студио у Бриселу. Он је привремено радио и прошле године, када је у Бриселу боравила делегација Покрајине. У том студију је био Игор Мировић са сарадницима. Овог пута ћемо студио отворити и за друге видове медијских активности.“
Да ли је идеја изводљива?
„Ту смо, на Дунаву, и производимо програм на осам подунавских језика. Изградњом нове зграде смо у прилици да ту идеју афирмишемо и да она заживи. Мислимо да је будућност Радио-телевизије Војводине Србија у Европи, а ми у Подунављу као центар информисања. Имамо јасан став да не правимо од РТВ-а и Војводине гето, ми отварамо Војводину осталим деловима Србије и света и из света информација преносимо Војвођанима. Да бисмо то остварили, имамо дописништво у Бриселу, Загребу, Паризу, Будимпешти, Црној Гори и целој Србији: Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици... РТВ је 2010. године био организатор скупа медијских посленика подунавских земаља. Тада је усвојена декларација којом је РТВ препознат као место информисања и центар информисања у Подунављу. То је наша визија. РТВ није брод који плови без компаса, имамо јасно утврђену мисију и визију на основу чега смо зацртали наш циљ и ми ка њему тежимо. Један корак ка томе је и изградња нове зграде. Наша је срећа да су две владе, пре свега Републичка, препознала то као аутентичну потребу људи.“
Колико је РТВ отворен за међународну сарадњу у информисању?
„Веома смо отворени, баш због чињенице да производимо програм на толико језика. Имамо потписане протоколе о сарадњи с 15 радио-телевизијских кућа из окружења. Осим тога, потписали смо и Меморандум о разумевању с Дојче веле академијом, који предвиђа оспособљавање кадрова у новинарству не само у нашој кући него и у региону. Чланови смо и Асоцијације ЦИРКОМ, Асоцијације регионалних јавних медијских сервиса и, од пре неколико година, Удружења медитеранских аудио-визуелних организација ЦОПЕАМ. Активан смо члан, наши уредници и новинари добијају признања у оквиру њихових конкурса. У мају следеће године у новом хотелу „Шератон” у Новом Саду ће бити организована конференција, односно конгрес ЦИРКОМА, чији ћемо бити домаћини.“
Ержебет Марјанов
