Истраживање је, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а, рађено у оквиру пројекта „Имплементација европског законодавства у области емисија испарљивих органских једињења".
Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић каже да се лакоиспарљива једињења јављају као један од главних загађивача ваздуха у савременом свету, поред суспендованих честица, сумпор диоксида, азотних оксида, амонијака и метана, који се најчешће прате.
"Проблематично је то што су она одговорна за настајање финих суспендованих честица ПМ2.5, чијим удисањем настају озбиљне последице по здравље људи. Стога је неопходно да се њихово кретање у ваздуху ограничи у оквиру дозвољених вредности предвиђених законом", истакао је он.
ВОЦ једињења су опасна зато што испаравају на собној температури па су веома присутна у ваздуху.
Међутим, она не настају само употребом производа пошто се емисије ових једињења јављају и у процесу производње и то употребом органских растварача код штампања, хемијског чишћења, производње боја и лакова.
Половина грађана, учесника истраживања НАЛЕД-а, је навела да препознаје пиктограм за ВОЦ на етикети производа и да он означава производ опасан по здравље.
Позитивним је оцењено што 75 одсто испитаника познаје неке од начина помоћу којих се може смањити штетан утицај ових једињења, као што су мања употреба агресивних хемикалија, избегавање коришћења ацетона, лакова, спрејева за косу, коришћење козметике на бази природних материјала и боја на бази воде.
Као занимљиво се наводи да је само 40 одсто испитаника навело да увек или често чита етикете на производима за домаћинство, а од тога трећина углавном не купује производ ако процени да он штетно делује на здравље људи и животну средину.
Истиче се да је у Србији тренутно активно око 350 ВОЦ оператера, пре свега компанија које у процесу производње користе супстанце са лакоиспарљивим једињењима.
"Ефикасни механизми који би допринели да ова једињења што мање нарушавају квалитет ваздуха јесу измене у процесу производње, елиминација опасних супстанци, као и прелазак на зелене технологије. Потребно је и даље радити на усклађивању националних прописа са Директивом о индустријским емисијама ЕУ и јачању административних капацитета надлежних органа", каже Слободан Крстовић.
Додаје да је НАЛЕД-ов Савез за заштиту животне средине израдио анализу еколошких фискалних инструмената и приказао њихову улога у смањењу загађења ваздуха.
Према његовим речима, из ове анализе су произашли предлози за унапређење обрачуна накнаде за заштиту и унапређење животне средине, накнаде за загађивање животне средине, као и пореза у области саобраћаја и енергетике, како би се у пуној мери применио принцип загађивач плаћа.
