Кућа на крају села од блокова, мало дрва испред, која јасно показују немаштину, три кера и две мачке, једино друштво тим женама које је болест и немаштина притисла са свих страна. И још једно мало куче на самим вратима, које је Маријана нашла на путу и узела га док пријатељ не дође да га удоми, каже – није могла да га остави самог, удареног на путу... Кад смо упитали у селу за улицу у којој две жене живе, рекли су нам да идемо до краја и тражимо трошну кућу... тамо живи Маријана с мајком. Обе жене су болесне и живе од свега 18.730 динара месечно социјалне помоћи. Да несрећа никада не иде сама, десило се и да Милосава падне и сломи ногу, да јој се направе живе ране, а ћерка да се стара о њој колико може јер нема паре за лекове, а и мајци је неопходна стручна нега.
Након позива новинара „Дневника” председнику општине, који није био упућен кроз какву муку пролазе жене, рекао је да помоћ стиже одмах сутра. Да нам Маријана није јавила време у које ће председник општине посетити њихову кућу, акција би прошла без медија, али није био такав случај. Били смо да посведочимо да ће Маријани и Милосави бити боље и на моменат тако и беше, јер је ођедном двориште било пуно људи спремних да ураде све што могу и да помогну женама у невољи.
Живе од социјалне помоћи, обе болесне
Обе жене су болесне и живе од свега 18.730 динара месечно социјалне помоћи. Да несрећа никада не иде сама, десило се и да Милосава падне и сломи ногу, да јој се направе живе ране, а ћерка се стара о њој колико може јер нема паре за лекове, а и мајци је неопходна стручна нега.
Ћерка каже да је тражила помоћ свуда, и по општини, те сад је дужна у селу, а оне спајају крај с крајем. Задужила се, каже, да би имала за лекове, пелене... и срамота је да тражи, али мора.
– Пријавила сам 10. јануара да су се мајци појавиле ране од лежања, које су биле црне и тада су нам на прегледу рекли да се на рани већ неколико дана налазе црви – каже Маријана, која је и сама оперисана од бенигног тумора дојке, а следи јој и операција на материци, међутим, нема коме да повери мајку на чување.
Нога мајци зараста, међутим, Милосава и даље има декубитусе и неопходно јој је болничко лечење јер Маријана не може сама да се брине о њој, нити је обучена за тај посао. Звали смо и директора Дома здравља др Масуда Моменија Седехија, који је обећао да ће урадити све што је до њих, те је још јуче стигла кућна нега, а данас ће санитетско возило доћи по Милосаву да је одвезе у Ургентни центар у Нови Сад да би се утврдило да ли испуњава услове за болничко лечење, што ће вероватно бити случај, те ће Маријана моћи мало да предахне.
Све је било као хорор, али рана зараста
Подсећамо, Милосава је пала 13. децембра прошле године и сломила ногу, након чега јој је стављен гипс од кука до стопала. Санитетско возило је стигло тек сутрадан јер је Милосава падала неколико пута претходних месеци и ћерка није била сигурна у то да ли је мајка нешто сломила или није. Милосава није задржана у болници јер је потписала да неће да остане на болничком лечењу, а пошто је Маријани било лоше, није могла да прати мајку у Ургентни центар јер је и сама болесна, те није могла да се избори за то да мајку задрже на лечењу. Милосава и након месец и по трпи болове јер су се појавиле ране од лежања, односно декубитуси, а да ствар буде гора, и црви испод гипса, које су болничари видели тек на следећем прегледу. По Маријаниним речима, сцена је била хорорична јер су црви испадали из гипса кад је отворен... Лекари су је превили и рана сада зараста.
– Не могу много да причам јер ме боли, нећете ми замерити – рекла нам је тихо Милосава, која је лежала на кревету, док је транзистор тихо свирао.
У очима јој се видело да је рана боли, да не може да устане и да је све спало на Маријанина леђа.
– Све ћемо учинити, као што и чинимо када су пацијенти у питању – истакао је директор Дома здравља.
Председник општине Беочин Митар Милинковић каже да је дошао да донесе материјалну и помоћ у пакетима Маријани као активиста СНС-а јер му закон не дозвољава помоћ уколико није приватно организована. Како било, помоћ је стигла у виду пакета и новца, док ће данас стићи и камион с дрвима.
– Отворићемо им и рачун у продавници, мимо права које жене остварују код Центра за социјални рад те ће моћи да купују потрепштине за кућу о нашем трошку, и то је начин да помогнемо – каже Милинковић. – Можемо мајку и да сместимо у Дом за старе и да помогнемо тако што ћемо платити тај смештај. Али Маријана не прихвата такву помоћ јер сматра да мајка може да се опорави и да хода као што је некад ходала.
Маријана и Милосава су од активиста добиле пакете помоће у храни, средствима за хигијену, али и новчану помоћ од 24.000 динара. Следи огрев и рачун у продавници за намирнице и хемију, а и кућна нега, као и болничко лечење је стављено као опција.
– Сад могу да вратим дугове од новца који сам добила – рекла је Маријана, којој је брига о другима постала приоритет, чини се.
Након одласка председника општине и чланова СНС-а, на вратима се појавила другарица из основне школе Маријана Марковић, која данас живи у Новом Саду и има троје деце, те је у име групе „Маме Новосађанке”, које су се брзо организовале за помоћ, Маријани предала велики пакет брашна, соли, као и кутију пуну лекова и пелена...
Маријана се мало одобровољила и мука јој је лакше пала када је схватила да није остала сама. Недаћа и болест уме сваког да задеси и није срамота тражити помоћ јер се људи брзо удруже кад је невоља. Маријани и њеној мајци је стигла мала помоћ, важно је сада да њихова сторија не буде прича из новина, већ да те жене живе пристојно, како свако живо биће заслужује.
Маша Стакић
Фото: Вања Фифа
