Тако је екипа, окупљена око организације занимљивог назива – Комитет за развој свемирског програма Србије, успела да нашу земљу сврста међу ретке које ће, почетком следеће године уписати прву свемирску мисију у историји. Овакав искорак Србије у свемирску еру резултат је и опште глобализације, научне сарадње на свим нивоима, а огроман потенцијал препознала је и Влада Србије, чије је Министарство за технолошке иновације, на челу са др Ненадом Поповићем, заинтересовано за пројекте ових младих научника.
У италијанском граду Бергаму 16. августа 2018. године потписан је уговор између Комитета и компаније GP Advanced Projects из области свемирског инжењеринга, односно, потписан је уговор о сарадњи у FEES (Flexibile Experimental Embedded Satelite) програму. Тако ће од 1. квартала 2020. године Србија званично имати своју мисију у свемиру, лансирањем сателита FEES у ниску Земљину орбиту - каже Душан Радосављевић из Комитета за развој свемирског програма. - Висина је 575км, а орбита је SSO (Sun Synchronius Orbite). Све ће бити изведено руском ракетом “сојуз” с космодрома “Бајконур” у Казахстану или “Васточни” у Русији. Италијанска страна се обавезала да ће финансирати и израдити тај сателит, а ми смо у обавези да успоставимо мрежу земаљских станица на глобалном нивоу, тачније, да имамо функционалну најмање једну земаљску станицу на сваком континенту осим Антарктика, уз покривање свих трошкова.
Како истиче Радосављевић, ова заједничка италијанско-српска мисија уз руску подршку омогућиће Србији да податке које шаље FEES сателит прима много чешће него да је у употреби само земаљска станица у Србији или Италији. Овај сателит има више ГПС уређаја, антена, сензора и камера, намењених разним врстама тестирања.
FEES сателит, чији је форм фацтор 0.3У, поред података важних за Италију, слаће податке који се тичу само наше земље, односно, које смо ми дефинисали као неопходне и на које задржавамо сва права – каже Душан и додаје да је у овом тренутку FEES сателит у фази завршног тестирања, док је мрежа земаљских станица инфраструктурно постављена и предстоји тестирање и софтверско умрежавање.
Крајем јануара, представници Комитета, на позив проф. др Андраша Гшвинта са будимпештанског Техничког универзитета, присуствовали су састанку ради успостављања сарадње између Србије и Мађарске у области свемирског инжењеринга. Састанку је присуствовала и представница мађарског Министарства спољних послова задужена за мађарски свемирски програм др Оршоља Ференц и руководилац мађарских земаљских станица Емил Ходл. Договорено је да се Комитету уступе на коришћење лабораторија на Универзитету и мађарске земаљске станице (антене), као и да се започну активности које за циљ имају формирање тимова за израду мађарско-српског сателита. Мађарска влада обезбедила је 40.000 евра за израду ХУН-СРБ сателита, а направљен је план реализације сарадње с партнерима из Будимпеште и нашим органима власти.
Милослав Мишкар, који води хардверски део FEES програма, односно, све што се тиче антена и комуникација како са сателитима тако и са међународном свемирском станицом, каже да се интензивно ради на побољшању техничких карактеристика наше опреме.
Спроводили смо додатна тестирања пре него што смо нашу главну земаљску станицу у Новом Саду и нашу бекап земаљску станицу на Аеродрому “Велики Радинци” додали SATNOGS мрежи коју воде Грци. За потребе FEES сателита наше земаљске станице биће потпуно функционалне за телекоманду, односно за доњнлинк и уплинк. Овим је Србија доспела међу ретке земље које ће имати овакву мрежу, а она може бити употребљена и за друге сателите, односно мисије.
Важно је истаћи да смо добили право да користимо италијанске податке, првенствено за наставак развоја капацитета у Србији у областима образовања, инфраструктуре, па и националних пројеката. Србија је на међународном нивоу препозната као потенцијал јер је уз подршку, помоћ и разумевање пријатеља Комитет направио наш сателит, то јест сателит с нашим пасошем, класе FEMTO који ће, убрзо након почетка реализације FEES програма бити спреман за лансирање.
Захваљући сарадњи с Аероклубом Сремска Митровица на овом аеродрому се спроводе оперативно-техничке активности Комитета из свемирског инжењеринга, али и оне ваздухопловно-ракетне и комуникационе. Међу важним пројектима је и Програм WQM (Water Quality Management), односно систем мониторинга квалитета површинских вода у реалном времену и систем раног упозоравања, чији смо ми такође аутори. Ово је један од апликативних програма, попут програма UNITY, који води Жељко Калем. Програм UNITY представља одговор на све већу потребу појединаца и група за лакшим приступом свемиру, како би се постигао одржив напредак у њиховом раду и развоју ове области. Технички, програм UNITY базиран је на CubeSat стандардима, и омогућава јефтино лансирање сателита у различите орбите.
Ивана Вујанов
