Министарство наводи да је важно непрекидно истицати вредности основних принципа слободе медија, јер медијски радници извештавају о свим појавама и дешавањима у друштву због чега је њихова улога од великог значаја.
У саопштењу се истиче да је новинарство првенствено лојално грађанима, те да су новинари обавезни да говоре истину и да пруже грађанима поуздане и проверене информације.
Наводи се и да је слобода медија, као један од начина изражавања јавног мишљења, једно од основних људских права, које остаје неотуђиво и кључно за развој демократије.
Министарство је најоштрије осудило претње, притиске и угрожавања безбедности новинара и медијских радника, уз оцену да је недопустиву застрашивање представника медија и њихових породица због чињенице да обављају свој посао.
Наводи се и да је потребно одати посебну почаст свим новинарима у Србији и свету који су жртвовали и жртвују своје животе, слободу или личну добробит тражећи истину и правду.
Овај дан уједно представља и прилику да се потврди снажна посвећеност Србије да унапређује развој позитивног медијског окружења и охрабрује развојне иницијативе свих заинтересованих актера у циљу унапређења слободе изражавања и медија, каже се у саопштењу Министарства културе и информисања.
Пашалић: Обезбедити услове новинарима за несметано бављење професијом
Слободни медији и слободна медијска реч темељ су демократије и основа јаких институција, а демократско друштво незамисливо је без слободних и одговорних медија, поручио је поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, Заштитник грађана Зоран Пашалић.
Обавеза државе је, како је истакао, да запосленима у медијима обезбеди услове за несметано бављење новинарском професијом и позвао све учеснике у јавном животу да се уздрже од притисака и утицаја на рад медија.
Деценијама урушаван материјални положај новинара, обележен неповољним уговорима, нередовним и малим платама, додатно је ослабљен серијом честих напада на медије. Говор мржње, којем готово свакодневно сведочимо, доприноси стварању такве друштвене атмосфере која лако ескалира у директне физичке нападе на новинаре, наводи Заштитник.
Он је нагласио да се поново актуелизује питање безбедности новинара, да се најдрастичнији пример напада на новинаре догодио у децембру прошле године, као и низ претњи које су у претходном периоду упућене на адресе више редакција и медијских удружења.
Упркос таквом стању у области слободе медија, тачна и јединствена евиденција напада на новинаре не постоји, те се подаци различитих медијских удружења, као и надлежних државних органа, разликују, рекао Пашалић.
Сматра да би јединствена евиденција и прецизније дефинисање појмова, који се односе на нападе и притиске на новинаре, у значајној мери допринели побољшавању њиховог положаја.
Пашалић је предложио да се по угледу на платформу Савета Европе, у Србији успостави јединствена медијска платформа која би регистровала све нападе на новинаре и обезбедила тачну евиденцију, прецизно праћење напада на новинаре, као и реаговање надлежних државних органа.
