МИНИСТАРСТВО: ПОТРЕБНИ ДАЉИ КОРАЦИ ДРЖАВЕ НА ИСКОРЕЊИВАЊУ БЕДЕ Сиромаштво неретко узрок дискриминације

Поводом Светског дана борбе против сиромаштва, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указало је да је Србија држава заснована на социјалној правди, да остварење тога циља прати велики број политика и мера, али да је потребно и даље предузимати кораке који су усмерени на искорењивање сиромаштва и посебно обратити пажњу на децу као најрањивију и најосетљивију друштвену групу.
a
Фото: Dnevnik.rs

Сиромаштво је један од најтежих видова друштвене искључености и ова негативна друштвена појава не може и не сме се посматрати као проблем појединца, истакло је Министарство.

Оно се посебно појачава у временима великих криза, погађа различите друштвене категорије и људе различите животне доби.

Према саопштењу, иако је и Уставом и законима посебно забрањено правити разлику међу људима услед њиховог социо-економског статуса, сиромаштво неретко бива узрок дискриминације, чиме додатно отежава и иначе тежак положај социјално најугроженијих.

Према Анкети о приходима и условима живота (СИЛК), спроведеној прошле године, у 5.037 домаћинстава са укупно 13.423 члана од 16 и више година, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености била је незнатно нижа него 2021. и износила је 28,1 одсто. Приход испод прага ризика од сиромаштва, који је у 2022. износио просечно 26.509 динара месечно за једночлано домаћинство, имало је 20 одсто становника, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Приход испод прага ризика од сиромаштва, који је у 2022. износио просечно 26.509 динара месечно за једночлано домаћинство, имало је 20 одсто становника Србије (РЗС)

На прагу ризика од сиромаштва била су домаћинства с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година, који су располагали са 47.715 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година он износио 55.668 динара.

Особе са 65 и више година биле су највише изложене ризику од сиромаштва (22,6 одсто), посебно оне које живе саме (37,5 одсто), као и жене, уколико се ови параметри примене на пол. За њима следи групација од 55 до 64 године (21,6 одсто), док су у најповољнијем положају били грађани од 25 до 54 године (17,9 одсто), као и породице са три или више одраслих особа (15,4 одсто). Међу пунолетним испитаницима, посебно рањива категорија је 49,2 одсто незапослених, те 19,7 одсто пензионера. За самозапослене је установљено да су имали готово двоструко већу стопу ризика од сиромаштва (11,2 одсто) од оних који раде за послодавца (5,6 одсто).

Стопа материјалне и социјалне ускраћености показује проценат чланова домаћинства који нису у финансијској могућности да себи приуште најмање пет од 13 ставки, а то су адекватно загревање стана, замена дотрајалог намештаја, куповина аутомобила, недељу дана одмора ван куће бар једном годишње, подмиривање неочекиваних трошкова у износу од 24.000 динара, те месо или риба у оброку (или њихова вегетеријанска замена) сваког другог дана. У ову групу спадају и домаћинства која касне са плаћањем ренте, рате за стамбени или потрошачки кредит или рачуна за комуналне услуге, која нису у могућности да замене изношену гардеробу новом, да себи приуште два пара адекватне обуће за свакодневне активности (укључујући један пар који је за све временске прилике), да сваке недеље потроше мању суму новца за сопствене потребе, да се редовно баве неком слободном активношћу, да се окупе са пријатељима/породицом на пићу, ручку односно вечери, барем једном месечно, или да у стамбеном простору имају приступ интернету.

Да састави крај с крајем веома тешко успева 12,7 одсто заједница, тешко 27,9 одсто, са извесним напором 48 одсто, прилично лако 8,9 одсто, лако 2,1 одсто, а без проблема тек 0,4 одсто.

С. Милачић

EUR/RSD 117.0557
Најновије вести