Никола Пашић, председник српске владе и министар иностраних послова, примио ју је у нишком хотелу „Европа”. Поштар који му је уручио ратну објаву касније је посведочио прве Пашићеве речи: "Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи."
Велики рат, како је називан до почетка Другог светског рата, један је од најзначајнијих ратова које је Србија водила и који заједно са Балканским ратовима био борба за ослобођење и уједињење, трајао је до 11. новембра 1918. године, подсећа историчар др Алексаднар Животић.
"Србија је у тај рат ушла, јер је била нападнута. Био је то рат у коме је Србија поднела огромне жрве, које ни данас нису прецизно утврђене, али је свакао, засигурно, страдала трећина војно способног становништва", рекао је Животић за Танјуг и подсетио да је Србија тада практично поразила три велике империје.
Србија је из Великог рата изашла као победница и створила југословенску државу, подсетио је Животић.
У Првом светском рату, учествовала је већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза - Савезника окупљених око Антанте и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи, а од тога око 60 милиона је било мобилисано у Европи. Погинуло је више од 10 милиона људи, а око 20 милиона је рањено, подсетио је Животић на званичне бројке.
У децембру 2019. године објављено је капитално издање "Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у Првом светском рату архивске грађе Војног архива".
Тај како су га назвали издавачки подухват века, успео је да сачува од заборава 322.778 имена и презимена славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не "напред" него "за мном".
Животић који је био рецензент тог пројекта, рекао је да је реч о именима војних жртава пописаним на основу војног архива.
"Иако се ни данас не знају прецизне бројке, Србија је и даље земља са највећим губицима. И даље се не знају све цивилне жртве, ни губици који су последице рата, а ни број жртаве велике епидемије на крају рата", додао је он.
Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, често се износи податак са Мировне конференције у Версају 1919. године, да је Краљевина Србија имала 1.250.000 жртава, а да то представља 28 одсто становништва које је имала пре рата. Француска је имала 10,5 одсто, а Немачка 9,8 одсто приближно као Аустроугарска, САД 0,2 одсто.
БЕОГРАД: Први светски рат почео је на данашњи дан пре 106 година, а у знак поштовања за доприносе Србије и жртве српског народа у Великом рату, четири године касније 28. јула 1918. године, на Белој кући и свим америчким институцијама завијорила се српска се застава.
Званичници амбасаде САД у Београду у изјави за Танјуг подсећају на тај велики дан, када је 28. председник САД Вудро Вилсон по савету пријатеља Михајла Пупина издао уредбу да се на Белу кућу постави српска тробојка, и поручују да Американци и Срби не би требало да забораве заједничку историју.
"Пријатељство два народа, које данас постоји, ковано је пре више од века, током Великог рата", навели су из амбасаде и подсетили да је застава била само један у низу аката солидарности Американаца са српским народом, који су током Првог светског рата поднели огромне жртве.
"Американци и Срби не би требало да забораве заједничку историју", поручили су из амбасаде и подсетили на на хиљаде младих Американаца српског порекла који су добровољно прешли Атлантик и борили се раме уз раме са својим сународницима.
"Чувени постер Малвине Хофман позвао је људе да дају донације за становништво Србије. Пупин, Мабел Грујић и други прикупили су не само новац, већ и хиљаде тона хуманитарне помоћ и за сиромашне и расељене из Србије", навели су из амбасаде и подсетили и на акцију коју је организовао Пупин, а којом су достављани лекови, храна, пољопривредна опрема, аутомобили за доставу помоћи и амбулантних возила.
Из амбасаде подсећају и на Американце Ричарда Сронога, директора Харвард школе за тропску медицину и једног од водећих светских епидемиолога који је у Србији радио на сузбијању ширења тифуса, на филантропа Џона Фротингам и његову супругу Јелену Лозанић који су даровали теренску болницу, послату у Скопље, а основали су и дом за ратну сирочад у Врању.
Српским борцима на ратишту помагала је и Розали Мортон која је основала прву женску болницу у Београду.
"Савезници смо били поново и током Другог светског рата. Америка је неизмерно захвална српским породицама које су од нациста сакриле 500 америчких и савезничких пилота и помогли им у Операцији Халиард 1944", навели су из амбасаде САД.
"Ми Американци данас смо посвећени да сарађујемо заједно са српским партнерима и радимо на јачању демократије, повећању просперитета и увођењу мира и сигурности у Србију и регион", наводи се.
Част да се нека застава икад до сада нађе на Белој кући припала је још само Француској, 1920. године.
У знак сећања на тај догађај Америчка амбасада у Београду је поводом 100 година од подизања заставе Србије изнад Беле куће, у Политици објавила поруку: "Два народа. Две заставе. Један датум".
"Михајло Пупин био је почасни конзул у Америци и пријатељ председника Вудроа Вилсона. Захваљујући њему, 28. јула 1918. изнад Беле куће је подигнута застава Србије у славу херојства њеног народа. Ви сте земља која је свету дала Пупина. Ви сте земља велилких људи и њихових дела", саопштила је тада амбасада САД.
Државни секретар САД Роберт Ленсинг тада је рекао да је храбри српски народ "жртвовао све за слободу и независност".
