Породица Црнојевић освојила је признање и тону кукуруза као награду за љубав и гостопримство које пружају сеоским ластама.
Ове године у несвакидашњем такмичењу, које слави природу и село, учествовало је 446 домаћинстава из свих крајева Србије, где је настањено више од 21.000 сеоских ласта у 3.566 гнезда.
Победничко домаћинство Црнојевић, ушушкано на обронцима Фрушке горе, гаји свиње и брине о 101 гнезду, које украшавају таваницу штала и помоћних објеката на њиховом имању. И ове године потврђео је правило да су за победу потребни следећи услови: штале са таваницом од дрвених греда и дасака за које сеоске ласте лако лепе своја гнезда направљена од блата, отворена врата и прозори кроз која ласте слободно излећу и улећу.
Мира за “Дневник” каже да ју је син пријавио на такмичење, а да се ласте у њеном домаћинсту гнезде од деведесетих година прошлог века.
- Када смо дошли у Карловце деведесетих имали смо јагњад и тада су почеле и ласте да долазе. Неколико година уназад немамо јагњад, али узгајамо свиње за наше потребе. У штали их је 10, где су ласте и свиле своја гнезда. Мањи број их је изван објекта – прича Мира за “Дневник”.
Каже да јој се чини, да сваке године долазе нове, да праве нова гнезда.
–Нисам их до сада бројала. Нисам о томе ни размишљала. Има ласта и које напусте, које се не врате али има и оних које праве нова гнезда - каже наша саговорница.
За више знања о сеобама и заштити птица
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је организатор такмичења “Домаћинство које су ласте изабрале”. Такмичење се одржава у оквиру програма “Пролеће уживо” који се спроводи широм Африке и Евроазије у циљу образовања јавности о сеоби птица њиховој угрожености и заштити. Ове године, на такмичењу учествовало је 446 домаћинстава из свих крајева Србије. Код нас је настањено више од 21.000 сеоских ласта у 3.566 гнезда.
Она помаже младим ластама на разне начине. Гнезда им је и увезивала, и тако спасила на десетине птица. Сада већ зна најбоље начине како да их сачува.
- Уколико падне гнездо у коме се налази перје, гранчице, јаја или млади, ставим све то у пластику, вратим на место гнезда и оне то прихвате. Ако унутра нема ничега, онда, одбију моју помоћ. Некада гнездо и вежем кесама, када видим да би могло да падне – појашњава Мира.
Награда јој и те како значи, допринеће узгоју свиња. Поручује и да ће она ластама бити на располагању док год буде жива, а оне наставе да долазе.
- Од давнина се људи диве и указују велико поштовање сеоским ластама. Зато нас одушеве они који оду корак даље, као наша победница Мира која је на десетине гнезда која су отпала, или су била у опсаносто да ће да падну, увезала yаковима за кромпир, разним тканинама, подупрла дрвеним даскама, пластичним посудама и на тај начин омогућила преживљавање на десетине ових птица које се гнезде у њеном домаћинству - истакао је Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Како би сви учесници такмичења “Домаћинство које су ласте изабрале” имали шансу да буду награђени за љубав и бригу о сеоским ластама, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је и ове године организовало извлачење “Срећно гнездо” у ком су учествовала сва домаћинства која су испунила услове за учешће у такмичењу, а то је да у својим домаћинствима имају макар једно активно гнездо сеоских ласта.
Највише среће у извлачењу “Срећно гнездо” сеоске ласте донеле су домаћину Живораду Маринковићу из Старог Села код Велике Плане, који у има једно активно гнездо. Домаћину Живораду су сеоске ласте донеле срећу и ваучер од вредности 12.000 динара за куповину садница воћа.
Друштво за проучавање птица Србије овим такмичењем жели да укаже на чињеницу да су мала сеоска домаћинства која се пољопривредом баве на традиционалан начин и природа која зависи од њих угрожени и да им прети нестанак услед замирања села и притиска који ствара модерна пољопривреда. Зато је неопходна системска подршка малим сеоским домаћинствима која желе да се баве пољопривредом на одржив начин.
Да сеоске ласте не угрожавају само замирање села и модерна времена већ и лоши временски услови говори податак да је ове године учествовао скоро исти број такмичара као и прошле године (2020: 452; 2021: 446) али је забележено 1.039 активних гнезда мање.
Учесници су приликом пријављивања за такмичење указивали на чињеницу да су се сеоске ласте ове године због хладног кишовитог пролећа касније вратиле и то у значајно мањем броју.
Хладно кишовито време није погодно за развијање летећих инсеката којима се ласте хране, што значајно отежава њихово преживљавање у таквим временским условима.
Слађана Аничић Илић
