Из године у годину број његових корисника се повећава, а један од главних узрока за то је дигитализација. Проток информација је значајно убрзан и интернет је прктично ушао у сваку породицу. Присутан је у великом броју домаћинстава и самим тим је омогућено и старијој популацији да га користи, што с интернетом раније није био случај – каже Никола Јовановић; директор агенције Плум Марк, специјализоване за маркетиншка истраживања. - Поред стандардне интернет популације младих до 30 година, па и оних средовечних, радно спсобних до 55 година, сада имамо све више људи који имају и преко 55 година, а користе интернет.
Ово су неки од закључака на основу података из истраживања које је агенција „Плум Марк“ Николе Јовановића радила за потребе Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), према којем сада већ 61,4 одсто грађана Србије користи Интернет.
- Никако једини, али готово сигурно најзначајнији канал комуникације је Интернет, а пораст броја његових корисника је последица и убрзаног развоја сајтова за повезивање, као што су Фејсбук, Јутјуб и Инстаграм - каже Јовановић.
Резултати истраживања показују да је данас на Интернету 4,3 милиона становника Србије док је пре само шест година Интернет користило 2.1 милиона житеља Србије.
Највећи број корисника, интернет користи у пре свега у приватне сврхе, њих 68,5 одсто. Мало више од једне четвртине, тачније 27,2 одсто Интернет користи равномерно на послу и ван посла, док свега 4,3 одсто корисника Интернет користи најчешће на послу.
Интернет свакодневно користи 3,7 милиона или 86,4 грађана Србије. Од овог броја чак 68,2 одсто користи интернет неколико пута дневно, а 18,2 одсто бар једном у току дана. Овом број треба додати и 10,7 одсто оних који једном или више пута недељно корсите Интернет. Остатак интернет користи ређе од једном недељно.
Интернет се у Србији данас користи пре свега на мобилном смартфон уређају, то чини 82,9 одсто корисника интернета.
Уопште, када размишљамо о интернет популацији код нас, пре свега помислимо на неке младе људе из ИТ сектора или на неке људе који зарађују пуно пара, а заправо је ситуација слична оном што осликава популацију Србије када је реч о примањима, која су генерално ниска. Тако, када говоримо о томе колико су који корисници интернета заступљени према месечним приходима, ту нема неких изненађења - каже Јовановић. Како показује истраживање, скоро половина популације која користи интернет спада у оне у распону од оних који су без примања (17 одсто) до оних чији су приходи од 32.000 до 40.000 динара (14 одсто). Између су они с примањима од 8.000 до 32.000 динара (18 одсто).
Када је реч о демографским, карактеристикама корисника интернета у Србији, од укупног броја интернет корисника, 52 одсто су жене, а 48 одсто мушкарци. Када је старост корисника интернета у Србији у питању, млади, старости од 15 до 30 година чине 28 одсто свих корисника интернета. Још три велике старосне групе имају удео од по око 20 одсто, а тек осам одсто старијих од 65 година користи Интернет.
Како Јовановић наводи зато, истраживања која се раде преко интернета нису репрезентативна за популацију старости преко 65 година. Истраживања на Интернету су у потпуности национално репрезентативна за популацију старости од 15 до 50 година.
Важно је знати и да 73 одсто интернет корисника живи у граду, док остатак од 27 одсто живи на селу.
Највише интернет корисника у Србији, њих 28 одсто живи у Војводини. Следе, западна Србија са 26 одсто, Београд са 24 и јужна Србија са 22 одсто.
Највише четворогодишње средње образовање има 63 одсто корисника интернета у Србији. Близу половине корисника интернета у Србији су запослени, њих 49 одсто, 13 одсто корисника Интернета су незапослени док је 14 одсто од укупног броја корисника Интернета припада популацији пензионера.
- Када говоримо о интернету у Србији, наравно да постоје још увек могућности које нису искоришћене. Циљ истраживања је између осталог био да се представи интернет популација, да се види шта чини ту Интернет популацију како би се могло прецизније планирати маркетиншке, али и друге активности.
По речима Јовановића, било би интересантно видети колики број људи користи друштвене мреже, колико које апликације за комуникације и обећава да ће и о томе ускоро јавност бити обавештена, када се подаци које има припреме.
В. Црњански
