Просечна старост особа које су променила пребивалиште је 34,7 година (за мушкарце 35 година, а за жене 34,5 година). Највише се селимо у близину бившег места боравка: у прошлој години 36,3 посто особа селило из једне у другу општину или град унутар исте области, а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине или града - 28,1 посто.
Највећи број пресељења остварен је на територији Београдске области: доселило се 51.206 особа (37,9%), а одселило њих 47.293 (35,0%. Београдска, Јужнобачка, Севернобачка, Сремска, Нишавска и Јужнобанатска област су оствариле позитиван миграциони салдо, што значи да имају више досељених од одсељених, док је у 19 области миграциони салдо негативан. У Јужнобачкој области позитиван миграциони салдо износи 1740, Севернобачкој 106, Сремској 275, Јужнобанатској 52, док је у Западнобачкој забележен негативан тренд (-193), а ситуација је слична и у Севернобанатској области, где је више одсељених него досељених, и то за 124. Најгора је ситуација у Средњобанатској области, где негативан миграциони салдо износи -363 особе.
Највише се селе млади између 25-34 године, потом они мало старији, од 35-44, а онда средњошколци и студенти 15-24 године. Интересантно је да кофере чешће пакују жене, и то скоро у свим старосним добима, осим у најмлађем, до четврте године. Више се селе и старији од 45 година, од оних млађих од 15, и то знатно више.
У периоду 2017–2021. године Београдски регион и Регион Војводине су остварили позитиван миграциони салдо, који у Београдском региону, на годишњем нивоу, износи просечно око 6 000 лица, док у Региону Војводине износи око 800 лица.
Из Региона Шумадије и Западне Србије, у периоду од 2017. до 2021. године, константно је већи број одсељених у односу на досељена лица, што значи да овај регион само на основу механичке компоненте (унутрашњих миграција), просечно годишње, губи око 3 800 становника.
Регион Јужне и Источне Србије, у периоду од 2017. до 2021. године, има негативну вредност миграционог салда, који просечно годишње износи око 3 000, што утиче на смањење броја становника овог региона.
Када анализирамо миграције на нивоу општина или градова, тек у њих 49 је у 2021. години забележен позитиван миграциони салдо, док је у једној миграциони салдо једнак нули, а у осталих 119 општина/градова миграциони салдо је негативан.
Краће живимо, касније рађамо
Просечан број становника 1. јануара 2022. износи 6.797.105 грађана. У односу на претходну деценију, смањио нам се просек очекиваног живота и код мушкараца и код жена, а повећала просечна старост, са 42,1 годину на 43,5. Просек очекиваног живота код мушкараца износи 70 година, а код жена 75,6, док је 2011. износила 71,6 код мушкараца и чак 76,8 код жена. Живорођених је у 2021. забележено 62 180, умрле су 136.622 особе. Наставили смо с трендом негативног природног прираштаја, који сад износи -74.442
И закључених бракова је за више од 3.000 мање у односу на деценију раније и износе 32.757. Наставила је да расте просечна старост прворотке, са 27,5 година у 2001. на 28,7 у 2021. години. И стопа укупног фертилитета опала је са 1,52 на 1,40.
Са становишта економске активности, 61,4% оних који су се преселили представљају издржавана лица, 30,9% су активна лица, док је удео лица с личним приходом 7,7%.
У Београдски регион просечно се досели 6.000 одоба, у Регион Војводине њих око 800. Из Региона Шумадије и Западне Србије, у периоду од 2017. до 2021. године, константно је већи број одсељених у односу на досељена лица, што значи да овај регион само на основу механичке компоненте (унутрашњих миграција), просечно годишње, губи око 3.800 становника.
Регион Јужне и Источне Србије, у периоду од 2017. до 2021. године, има негативну вредност миграционог салда, који просечно годишње износи око 3.000, што утиче на смањење броја становника овог региона.
И. Радоичић
