Међу узрочницима тих инфекција је гљива рода Аспергиллус која је постала отпорна на азоле, једну од највећих и најважнијих група антигљивичних лекова, каже за Тањуг Александра Бараћ, млада лекарка са Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије која учествује у истраживању чији је циљ, каже, да се развију брзе, једноставне и јефтине методе за откривање мутације гена гљиве рода Аспергиллус одговорне за резистенцију на азоле.
"Део истраживања је вец урађен и открили смо да је ген цyп51А одговоран за појаву резистенције и сада је идеја је да се развију јефтине и брзе методе којима ће свака лабораторија моћи да уради ову дијагностику, што је од посебног значаја у клиничким условима", појаснила је Бараћ.
Додала је да је лекарима веома важно да у самом старту лечења знају да је изолована гљива резистентна на азоле или да поседује ген који јој даје потенцијал да постане резистентна, те да примене неке друге антигљивичне лекове на које је овај микроорганизам осетљив и тиме омогуће правовремену и одговарајућу терапију животно угроженим пацијентима.
Бараћ објашњава да би ова нова и брза дијагностика повећала шансе за лечење пацијената оболелих од инвазивних гљивичних инфекција, а посебно имунокомпромитованих пацијената који су подложнији овим инфекцијама и које код њих могу довести до смртног исхода у року од 24 сата.
Гљива рода Аспергиллус, објашњава саговорница Тањуга, један је од узрочника инфекција дисајних органа и инвазивних гљивичних инфекција које може да добије сваки човек, али је за то много већа шанса код пацијената са ослабљеним имуним системом - пацијената са ХИВ-ом, хематолошких пацијената, оних код којих је извршена трансплантација органа...
Антигљивични лекови су, подсећа, веома скупи због чега пројекат на коме ради има и економски бенефит.
"Применом ове брзе и јефтине методе уштедели бисмо и време и новац, а пре свега би дали шансу излечењу животно угрожених пацијената. Немамо времена да испитујемо у клиничкој пракси на који од лекова ће пацијент, односно микроорганизам који је довео до инфекције, да одреагује, већ је потребно одмах применити праву терапију која има највећу шансу да буде успешна", рекла је Бараћ.
Наука у Србији није на нивоу на ком би могла да буде с обзиром на потенцијал наших научника, примећује Бараћ која је и члан Управног одбора светског удружења инфектолога где је препозната као један од нових лидера у тој области.
За промоцију науке, каже, потребна је огромна финансијска и морална подршка и истиче да науку не треба популаризовати ради ње саме, већ у циљу подршке проналажењу нових метода за дијагностику и лечење различитих болести...
Бараћ је за реализацију овог истраживања недавно добила националну стипендију у износу од 5. 000 евра, која се додељује у оквиру међународног програма "За жене у науци" који се у Србији спроводи од 2010. године и то види као потврду да је на добром путу и да време које је посветила научном истраживању није изгубљено, те да тиме треба да настави да се бави.
Као успешна лекарка, која се недавно остварила и у улози мајке, истиче да су жене генерално велики борци и да константно морају да се труде да у свему буду успешне што, додала је, уз добру организацију времена и љубав према послу није немогуће.
"Мој савет свима који су у области природних наука, а пре свега лекарима, је да се вреди посветити научном истраживању јер када као резултат истраживања добијете метод/производ који је макар мали корак ка откривању нове дијагностике или неких нових терапијских могућности, то је заиста велика сатисфакција", закључује Бараћ, која је председник за младе Управног одбора европског удружења за инфектологију и клиничку микробиологију и председник за младе европског удружења ринолога.
