НЕУСЛОВНЕ ШКОЛЕ ЧЕКАЈУ АДАПТАЦИЈУ Оронули тоалети слика свакодневице

Пољски тоалети без воде и чучавци још увек су реалност неких образовних установа у Србији, потврђује Извештај о факторима ризика по здравље деце у школској средини за 2018. годину, који је објавио Центар за хигијену и хуману екологију при Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
radovi, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Углавном је реч о издвојеним одељењима која се налазе по селима или периферијама, мада недостатак довољног броја санитарних чворова и основних услова за правилну хигијену, као што је постојање сапуна, убруса и топле воде, осећају и градске школе.

Према, од 1.370 објеката прегледаних од 2015, што је нешто више од трећине постојећих основних школа, тридесет један нема ве-це или су у њима нужници без испирања, непоплочане нужничке јаме, односно посуде за периодично пражњење.

У другој категорији, која подразумева да тоалети постоје, али нису употребљиви нити одвојени по полу, налазе се 72 школе. Основни ниво задовољава 939 установа, а унапређен ниво, који означава да су ове просторије чисте и приступачне, те их могу користити сви ученици, укључујући најмлађе и децу са инвалидитетом – 328. Такав стандард налаже и да тоалета има довољно: на 25 девојчица једна кабина, а на 50 дечака по један писоар и кабина, док у свакој мора постојати канта с поклопцем.

Пројектима, у оквиру којих су у априлу ове године потписани уговори, обухваћено је, између осталог, 28 основних школа, 12 средњих и четири дома ученика. Из буџета је издвојено на нивоу основног образовања и васпитања 93.400.00 динара, на нивоу средњег образовања и васпитања 32.800.000, а за установе ученичког стандарда – 8.964.702 динара.


Санација међу приоритетима

Пројекти реконструкције војвођанских школа започети су 2017. године, када је први пут и расписан конкурс за ту намену. За протекле две године, из текуће буџетске резерве издвојено је приближно седам стотина тридесет милиона динара. Према пристиглим пријавама, може се закључити да је санација санитарних чворова и даље међу приоритетним потребама васпитно-образовних установа на територији АП Војводине, поред санација кровне конструкције и енергетске ефикасности.


Трошкови за одржавање хигијене у школи прописани су правилницима о финансирању, и то на основу потребне количине материјала, у зависности од делатности школе и цена. Такође, правилником је предвиђено и колико детерџента и хемикалија за одржавање хигијене простора и опреме следује школама, а колико за одржавање хигијене у школској кухињи. Тако, на пример, ученику који је на исхрани годишње следује 200 грама сапуна, а 500 грама по раднику који ради на одржавању хигијене простора, грејања и припреме и дистрибуције хране. У правилницима нигде није наведен мминимум сапуна и тоалет папира по броју ученика и наставника, а локалне самоуправе пребацују школама укупна средства за материјалне трошкове, у које спадају и грејање, вода, струја. Кад се све то сабере, лако је закључити да ће за сапун и папир у многим школама зафалити, осим ако се запослени и ђаци сами не ангажују.

С. Милачић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести