Опрема за ову интервенцију набављена је уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство, а помоћница директора Клиничког центра Војводине задужена за здравство професорка др Едита Стокић каже да је ова процедура уведена захваљујући новој опреми, те да јр КЦВ једна од ретких установа у Европи која је изводи.
Начелница Одељења интервентне радиологије професорка др Сања Стојановић рекла је да око 50 одсто људи има неку врсту чворића у штитастој жлезди, која је окружена крупним крвним судовима, као и гласним жицама. Овом методом производи се топлота која се спроводи у нодус уз помоћ електроде.
„Ткиво одумире и као да је хируршки одстрањено. Ради се уз контролу ултразвука, и то тако што пацијент лежи на леђима, добија локалну анестезију и цео поступак је готов за 30 минута, а сама интервнција траје 10 до 15 минута. Игла којом се улази у чвор повезана је са генератором температуре, која не сме нагло да расте, јер би се само споља спржио чвор“, испричала је др Сања Стојановић и напоменула како су прве интервенције изведене уз помоћ проф. др Фулвија Стакула из Универзитетске болнице у Трсту.
Пацијенте пре интервенције воде ендокринолози, а предност ове методе је што у томе се се уради у једном дану и пацијенти одмах после интервенције иду кући. Индикација за ову интервенцију су бенигни нодуси, па штитна жлезда отежано ради, због чега је потребно много лекова, што се смањује након интервенције. Индикација су и бенигни нодуси који нарушавају изглед, затим аутоимуни бенигни нодуси који изазивају тиреотоксикозу и тешко се контролишу лековима. Метода се не ради код цисти и малигних тумора.
„Контрола се ради након једног, три и шест месеци, па после годину дана, током којих се прати хормонални статус. У периоду од три до шест месеци након интевенције, нодус се смањује за 50 до 85 одсто, а након годину дана за 60 до 95 одсто. Значајно се смањује бол и осећај страног тела у грлу и нормализује се хормонски статус тироидне жлезде“, казала је др Стојановић и напоменула да се чворић од три центиметра, за шест месеци од интервнције смањи на 8 милиметара.
Проф. др Сања Стојановић напоменула је да се у Клиничком центру Војводине ради радиофреквентна аблација тумора јетре и бубрега, те да се на овај начин проширује ова метода. Нова апаратура омогућава да се не оштете крвни судови. Ова метода је алтенатива хирургији, а мање је инвазивна.
Професорка Стокић рекла је да су ове три пацијенткиње урађене у једном дану и да су истог дана отишле кући.
„Оне су спасене оперативног захвата. Њима су умањене тегобе без операције, која је скупља, али и тежа за пацијента. Ово је модеран аспект лечења, која укључује тимски рад ендокринолога и интервентних радиолога. Ово ће бити редовна процедура у КЦВ, јер смо добили опрему, а планира се још један долазак др Фулвија Стакула из Трста“, казала је др Стокић и напоменула како желе да радиофреквентна аблација штитне жлезде постане стандардна процедура.
Према њеним речима, метода се може применити на великом броју пацијената, али је потребна јасна припрема, протоколи, евалуирање пацијената. Није довољно само да се види да чвор постоји, него је потребно и да се добију подаци о његовој структури.
„Радиофреквентна аблација представља мању опасност за оштећење нерава. Постоји “опасан троугао” који избегавамо. Могуће компликције су бол на месту убода и мањи подлив“, напоменула је проф. Стојановић.
Љ. Петровић
Фото: Б. Лучић
