Нови Сад и архитектура: Нови солитер на Булевару ослобођења

НОВИ САД: Да хиперпродукција не мора обавезно да значи губљење ауторског идентитета показује деловање арх. Милана Ковачевића (Нови Сад, 1971) и групе архитеката окупљених у његов биро за пројектовање и инжењеринг ''Studio I''.
a
Фото: M. Kovačević

Као један од најзапосленијих архитектпонских бироа у граду последњих година посебно су ангажовани на пројектовању стамбених и стамбено-пословних објеката. До сада су испоручили скоро невероватних две стотине осамдесет(ак) (изведених) пројеката док су још двадесет тренутно у градњи или у процесу пројектовања. Мада биро, састављен од седам архитеката млађих генерација потеклих са новосадског Архитектонског факултета, пројектује много што изазива једну врсту засићености и маниризма, ипак у сваком од нових радова успевају да остану доследни свом ликовном изразу проналазећи нове форме.

Фасаде су им препознатљиве, лепих и мирних линија, комбинаторика балкона и фасадних испуста блиска је одјецима минималистичке архитектуре у којој се, само кроз неколико архитектонских акцената, добија оригинални и препознатљиви изглед. Унутрашња стамбена комбинаторика је разрађена до танчина, станови су пространи, добро позиционирани и савремено опремљени квалитетним детаљима.

Један од последњих у низу, свакако по висини и најимпозантнији је шеснаестоспратна зграда позната као “Ђенерали”, по седишту ове осигуравајуће куће, са бруто квадратуром од близу двадесет хиљада метара. Приземље, галерија и први спрат су пословне, док су остали спратови стамбене намене са сто двадесет стамбених јединица разноврсних структура и величина. Током вишегодишњих припрема за израду урбанистичког плана позиције кључни фактор који је отворио пут реализацији објекта овог импозантног формата је пажљив приступ и припрема довољног броја паркинг места која ће опслуживати кориснике и посетиоце. Инвеститор (City Градња) је планирањем велике гараже у унутрашњости блока и сутеренских гаража испод самог објекта, омогућио капацитет од приближно двеста педесет паркинг и гаражних места на парцели што је дупло више од важећих урбанистичких стандарда. По спољашњој структури објекат донекле подсећа на палате Албанија на београдским Теразијама или пак на Брашованову главну пошту у Новом Саду.

Висина куле је усклађена са постојећимм објектима на Булевару ослобођења (Палата НиС, “Агровојводина”). Главни сарадник на пројектовању објекта био је арх. Александар Косина док је пројекат конструкције израдио инжињер Милош Ковачевић. Извођачке радове извело је грађевинско предузеће “Раз”.

Објекат је карактеристичан и по томе што су приликом пројектовања спроведене строге норме противпожарне заштите за зграде велике висине као и по специфичном методу постављања фасаде на подконструкцији  која је изведена ласерском методом и прецизношћу тако да су плоче облоге и фасадна столарија могли бити уграђени милиметарски прецизно без накнадног узимања мера. Фасадна облога су фиберцементне плоче, постављене на подконструкцији по систем “вентилирајуће” фасаде. То је, у ствари, познати традиционални материјал етернит који је коришћен још у XIX и почетком XX века, најчешће као кровни покривач. Примери његове употребе су кровови Менратове палате и Електротехничке школе. Разлика је само што је у овом случају за плоче коришћен бели цемент. У својој двадесетогодишњој пројектанској каријере овај објекат је један од најимпозантнијих Ковачевићевих пројеката који је већ по изградњи постатао нови репер на централном делу Булевара ослобођења. Арх. Ковачевић је иначе изванредан цртач, по чему је познат још из студентских дана са београдских студија архитектуре, а поседује и веома озбиљну библиотеку књига о савременој светској и домаћој архитектури.

Владимир Митровић 

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести