Захтеван је тај триатлон, где се издржљивост исказује у пливању, вожњи бицикла и трчању – те је за четири деценије само 103 учесника из Србије стигло на циљ.
У авантуру челичења Рогановић се упустио кад се окануо тениса, којим се бавио десет година и доспео на сениорску АТП листу дубл-играча.
– Ишло је добро, али не и за светски ниво, па сам с 19 година истрчао први маратон и сазнао за такмичење „ајрон мена”, која су ми тад деловала нереално – признаје Рогановић. – Но, постоји полудистанца и уз четири месеца припреме, успео да у првој провери 2017. све прођем за седам сати. Спремао ме наш најуспешнији „ајрон мен” Владимир Савић из Панчева и тренер Новосађанин Милан Вукадиновић. А, кажу да ко успе пола, може и цело, па сам се посветио припрема и дао себи рок две године да циљ остварим баш 2019.
За наступ у Копенхагену се спремао готово годину, недељно је из сваке дисциплине радио по два тренинга, само дан се одмарао, да би могао у цугу препливати 3,8 километара, возити бицикл 180 и истрчати маратон од 42!
Тај триатлон утемељен је 1978. у Ваикикију, надомак Хонолулуа, с 15 људи, који су пре трке добили три листа папира с правилима, а на последњој је писало: „Пливај 2,4 миље! Вози бицикл 112! Трчи 26,2! Хвали се до краја живота!” Сад је светско првенство сваке године на Хавајима, а Стефан планира да тамо оде, али у зрелијим годинама.
– Тим спортом баве се углавном људи између 30 и 40 година, кад су и најиздржљивији. Мени је, кад сам кренуо, мотив био да такмичење завршим у категорији за најмлађе од 18 до 24 године. По евиденцији, сваке године „ајрон мен” трку заврши десетак људи из Србије јер јој је порасла популарност, и сви су старији од мене, формирани у сваком погледу. Поносан сам на то што сам трку завршио као најмлађи из Србије. Многи кажу да у овим годинама треба тај напор издржати и физички и финансијски, па ми је то било додатни мотив.
Широм света у „ајрон мен” тркама буде 3.000 учесника, који се дуго припремају, а било је 80 у категорији најмлађих, мање од три одсто.
– Адреналин је посебан на старту, кад у седам ујутро с гомилом људи ускачете у хладну воду температуре 18 степени у гуменом оделу – прича Рогановић. – У Копенхагену и мирној води залива Северног мора деоницу сам испливао за сат и 39 минута. Пауза траје тек да се навуче бициклистичка опрема и – ко кад стигне. Професионалцима треба три минута, мени је требало десетак. На почетку се вози улицама града па изађе на ауто-пут, а мени су била најзанимљивија два круга од по 90 км око Копенхагена, уз море. Треба бити опрезан – јер многи јуре – да вас неко не сруши или сами неког не оборите. Остварио сам просечну брзину од 27,5 км, па сам за шест и по сати завршио ту туру. Уз више искуства и бољи бицикл, могао сам и брже, али финиш је био по киши и невремену. Имате уз себе само две флашице воде и у џепићима нешто да се поједе, а врло је битна динамика уноса течности и хране јер је за трку потребно много више калорија него уобичајено.
Након окретања педала 180 км, опет пресвлачење у тркачку опрему, а на старту маратона баш је ударио пљусак, ледена киша, која је додатно расхладила престоницу Данске, где је хладњикаво и лети.
– После нешто више од осам сати пливања и вожње бициклом, није лако истрчати маратон. Посебан доживљај је што вас широм града бодри више од сто хиљада навијача. Маратон сам истрчао за четири сата и 40 минута, а укупно за све три дисциплине постигао сам време од 13 сати и 26 минута, што је увелико испод постављеног лимита од 17 сати. Ако дођете секунд после поноћи, џаба сав труд – уверава Рогановић.
Границе људске издржљвости и упорности су све веће па су двојица сениора од 70 година прошла све дисциплине у задатом времену, али махом учесници имају око 30 година и улажу много времена, труда и новца!
– Кад се пролази кроз циљ, коментатор с разгласа огласи да сте ајрон мен. Непоновљив осећај после напорног дана, да сте доказали шта све можете! Јер, најпре се такмичите са собом па тек онда с другима. Сви су, иначе, веома солидарни јер због кварова на бициклу, ривали стану да помогну и сачекају, а кад се неко повреди, прискачу у помоћ. Пре свега добра воља и солидарност. Срећом, нисам у Копенхагену имао проблема с бициклом, али деси се гуми-дефект, неко буде нехотице оборен, али има гужве и гурања већ на старту на пливању, па треба стрпљења. Без довољно воље, нико вас на толики напор неће натерати – објашњава Рогановић.
Међу најмлађим „челичним” завршио је међу 60 најбољих, али верује да ће за коју година, кад сазри, трку завршавати бар два и по сата брже.
– Овог пута нису ми циљ били време и резултат, већ да завршим трку и будем најмлађи учесник из Србије и мотивишем друге младе. Можда сам могао ризиковати да стигнем пола сата брже, али и да не стигнем до циља. Овим екстремним спортом сигурно се неће бавити многи, али мислим да сам допринео да буде популарнији – каже Рогановић.
Милорад Митровић
