Електротехничка школа „Михајло Пупин” је за ту прилику примила пет основних школа у окружењу: „Бранко Радичевић”, „Васа Стајић”, „Петефи Шандор”, „Соња Маринковић” и „Жарко Зрењанин”. Како је објаснила помоћница директора у тој средњој школи Соња Свитлица, субота, 25. јуна, и за њих је била радна, јер су запосленима из осмолетки помагали да се лакше снађу у непознатом окружењу, те да на време бројевима обележе места за полагање тестова.
– Највећи проблем је био улазак преко 600 осмака, при чему се морају прозвати, али све смо успели да организујемо. Ђаци нису били распоређени по одељењима, него по азбучном реду, на нивоу школе. Тестове су полагали у учионицама, ходницима и малој фискултурној сали. Велику салу нисмо могли да искористимо јер је дислоцирана, па ју је тешко контролисати – каже Соња Свитлица, напомињући да су према деци поступали с пажњом, знајући да је то важна и можда прва стресна ситуација у њиховом животу.
Директор ОШ „Петефи Шандор” Золтан Арђелан је након 11 сати, када су просторије напустили и последњи ђаци, рекао како су и деца и одељењске старешине имали трему, али како је време одмицало, бивало је све лакше, те је трећи дан био најопуштенији. Имајући то у виду, посебно пред комбиновани тест, упозорио их је да не журе са одговорима, нарочито због тога што су сви задаци били затвореног типа.
– Мало смо се плашили измештања из основних школа, али све се јако добро завршило – поделио је са „Дневником” утиске Золтан Арђелан, додавши како су њихови ђаци били смештени у 12 учионица на првом спрату. – Иако су деца дошла из пет школа, имала су исте услове, а чујем да је и на другим пунктовима по Новом Саду било слично. Електротехничка школа нас је лепо угостила, тако да смо апсолутно задовољни. На овом пункту смо били најбројнији, а на завршни испит изашли су сви осмаци ОШ „Петефи Шандор”, од којих је десеторо полагало на мађарском и 171 на српском језику.
Ученик Огњен Грбић из ОШ „Жарко Зрењанин” објаснио нам је да није било рачунских задатака, већ је све што се тражило била теорија.
– Ништа није било претерано тешко, било је важно само да се не брза и да се добро размисли – каже Огњен. – Свега сам се одмах сетио и изашао већ после 45 минута. Мислим да ми је све тачно. О евентуалним бомбама размишљао сам можда првог дана пред улазак, а сада се тога сетим тек кад их неко помене. Сваког дана долазио сам на полагање већ у 7.45, а овде су нас чекале наставнице са књижицама и водом за освежење. Планирам да завршим специјализовани смер Лазине гимназије, где сам положио пријемни испит за за аудио-визуелне и сценске уметности. Четврти сам на листи, мада са 180 бодова делим друго место са још троје вршњака.
Јован Павловић из исте осмолетке тврди да није имао трему, а комбиновани тест оцењује као најлакши, док му је математика била најкомпликованија.
– Није било чудних задатака, али двоумили смо се око решења из хемије. Овај тест сам боље урадио него пробни јер сам имао више времена да се спремим. Имаћу по 19 бодова из српског и математике – каже Јован, иначе одличан ђак, који себе види у Светиној гимназији или Средњој школи „Светозар Милетић” на смеру финансијски администратор, које је изабрао понајвише ради друштва.
Јелени Растовић из ОШ „Соња Маринковић” било је теже него на пробном испиту, посебно док је решавала последња два математичка задатка, па се разочарала кад је видела решења. Након теста из српског језика пак могла је бити задовољна јер је сакупила 19,5 бодова.
– Двоумила сам се око одговора у једном задатку из физике, у вези са силом потиска, и у последњем из историје, који се односи на независност Кнежевине Србије – додаје Јелена, која се за малу матуру припремала од јануара-фебруара, похађајући приватне часове. – За билингвални српско-француски смер у Јовиној гимназији већ сам полагала пријемни, а на листи жеља биће ми и Исидорина гимназија.
С. Милачић
Фото: Ф. Бакић
