Централну државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту, на новом Београду, предводио је изасланик председника Републике, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Венце и цвеће положили су и градоначелник Београда Зоран Радојичић, амбасадори Израела и САД Алона Фишер Кам и Кајл Скот, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, председник Владе немацке савезне покрајине Тирингије, потомци жртава, представници Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејске општине Београд, Националног савета ромске националне мањине, представници удружења и грађани.
Министар Ђорђевић истакао је да смо, због непојмљивог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту, као и над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), данас у обавези да разумемо све чиниоце који су их узроковали и тако отклонимо и најмању могућност да се нешто слично на тлу Европе поново деси.
"Судбина коју су нацисти и њихове слуге наменили Србима и Јеврејима на овим просторима била је врло слична. Паралелно са затирањем трага вековног присуства јеврејске културе у Европи, Срби у НДХ су на сличан начин доживели геноцид у усташким фабрикама смрти, Јасеновцу, Јастребарском...", подсетио је Ђорђевић.
Указао је да попустљивост према екстремној десници политичког руководства било које земље у Европи, може донети понеки краткотрајни популистички поен, али дугорочно ће се вратити као бумеранг ономе ко иде линијом мањег отпора.
Како је рекао, ми на Балкану, више него остали европски народи знамо да су максималистички концепти најпопуларнији међу становништвом, али и да су неоставриви у пракси и да су најкраћи пут у националну катастрофу.
"ЕУ представља највећи мировни пројекат у историји контнинента, који се не може остварити без препознавања своје улоге и усторијским збивањима, разумевања историјских чињеница и прихватања одговорности сваког европског наорда за оно што се дешваало у мрачним периодима насе заједничке прошлости", рекао је Ђорђевић.
Он је поручио да управо зато Влада Србије неће одступати од јасног правца деловања, који подразумева мирољубиву политику, политику стабилности, економског развитка, политика компромиса када је реч о отвореним питањима између нас и наших суседа са којима делимо европску перспективу и будућност.
"А, саставни део европске будућности биће заједничко исказивање дужног пијетета према свм невиним жртвама злочиначке, фашистицке, нацистичке и националистичке идеологије", поручио је Ђорђевић.
Генерална скупштина Уједињених народа је 2005. године донела званичну резолуцију о обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста и установила да се он обележава 27. јануара, на дан када су 1945. године совјетске трупе ослободиле најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Аушвиц-Биркенау.
Резолуција апелује на све чланице Уједињених народа да поштују сећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји Холокауста, са циљем да се покаже одлучност да се помогне у спречавању чина геноцида у будућности.
Други светски рат однео је, поред осталог, више од шест милиона недужних жртава припадника јеврејског народа.
Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор "Црвени Крст" у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
