Последње независне студије показују да је нелегална продаја софтвера у Србији 2017. године заузимала 66 одсто тржишта, а процене говоре да овај проценат није значајно смањен, поготово током и након ковид-пандемије, када је ниво употребе неадекватно лиценцираног софтвера осетно порастао.
Скоро половина софтвера, и оних за личну употребу, али и оних пословних, потиче с опскурних сајтова за преузимање садржаја, такозваних торент-трекера. На тим сајтовима и програмима уз линк за „скидање“ софтвера често долази и шифра за приступ софтверу, тако да светским пиратским нетом кружи тек неколико десетина копија оригиналних програма. Последице коришћења овакве верзије софтвера могу да буду озбиљне: пиратске копије најчешће су лишене неких напредних опција, врло често се дешава да апдејтовање програма не сме да се ради јер систем препознаје копије и блокира сваки покушај приступа, често се дешава да програм „пуца“, а постоји и лепа шанса да свој текст или неки други пројекат, направљен уз помоћ нелегалног софтвера, не смете да пошаљете у свет јер ће бити препознат као сумњив.
Зато је, наравно, добро купити оригиналан софтвер, а то се може учинити на два начина: онај стандардни сад више није толико скуп и може се наћи у понуди на светском тржишту, где фирме које се из неког разлога затварају за пар долара нуде оригинални софтвер, скројен за вас. Друга опција вам је коришћење неког од такозваних програма отвореног кода, који су легални и бесплатни, многи и личе на своје „плаћене“ близанце, попут, рецимо, LibreOffice који прилично личи на Мајкрософтове Офис пакете, нарочито на много коришћени Њорд.
Наиме, Изменама и допунама Закона о посебним овлашћењима, а ради ефикасне заштите права интелектуалне својине надлежност за контролу легалности софтвера додељена је Тржишној инспекцији која је од почетка октобра преузела овај надзор од Пореске управе. У помоћ им је притекла Америчка привредна комора, која спроводи серију обука и едукативних радионица, посвећених унапређењу капацитета државних органа да ефикасније штите права интелектуалне својине када су у питању софтвери. Тренинзи су намењени представницима инспекцијских, правосудних и других надлежних органа из држава региона - Босне и Херцеговине, Црне Горе, Републике Хрватске, Северне Македоније и Србије, а у чијој су надлежности контрола и процесуирање софтверске пиратерије.
-Истраживања компаније “ИДЦ” показују да један од три нелегално купљена софтвера носе озбиљан безбедносни ризик у виду малвера који озбиљно угрожава безбедност рачунара и мрежа на које су они повезани. Зато је, поред чињенице да је неовлашћена употреба софтвера нелегална и да је предмет надзора надлежних органа, важно знати где и како куповати софтвер, посебно онлајн – рекла је Амалија Павић, заменица извршног директора AmCham-a.
Компаније чланице AmCham-a, као носиоци права интелектуалне својине, током ових обука деле своја знања о интерним политикама лиценцирања и категоријама производа који су на тржишту, деле добре међународне праксе у надзору софтверске пиратерије и дају смернице које ће бити од помоћи при мапирању кључних тачака надзора у циљу смањења стопе софтверске пиратерије у Србији и региону.
-Добијањем нових надлежности од почетка октобра, које подразумевају и утврђивање да ли постоји повреда права на рачунарске програме (софтвер) и базе података, заокружујемо наше надлежности које се тичу инспекцијског надзора у области заштите права интелектуалне својине – рекла је Мирјана Дамјановић, начелница Одељења за контролу промета, спречавање нелојалне конкуренције и заштиту потрошача из Сектора тржишне инспекције.
Ивана Радоичић
