Највише оболелих пријављено је на територији Града Београда (160), а од почетка сезоне обољевања од грознице Западног Нила, случајеви обољевања пријављивани су и у Јужнобачком округу (49 особа), Јужнобанатском (42), Подунавском (15), Браничевском (18), Сремском (8), Западнобачком (6), Колубарском (6), Севернобанатском (6), Средњебанатском (5), Мачванском (1), Златиборском (1), Рашком (1), и Поморавском округу (1) и Шумадијском округу (1).
Светска здравствена организација саопштила је крајем прошлог месеца да је инфекција вирусом Западног Нила нагло скочила ове године, у односу на претходне четири. Разлог за овакву ситуацију која најтеже погађа нашу земљу лежи у чињеници да је сезона обољевања почела много раније, у јуну, док је уобичајено да масовнијег обољевања буде у периоду јул-август. Развоју комараца који преносе ову болест погодовала је клима, са честим кишама и високим температурама између два наоблачења, кажу у Светској здравственој организацији.
Скоро 80 одсто заражених овим вирусом нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, приближно 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, с наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и увећаним лимфним жездама.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоенцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору. Инфекција вирусом Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца, а званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула 2012. године.
Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа пријављује се током августа. До ове недеље, ове сезоне у земљама Европске уније у хуманој популацији пријављено је 1.134 случаја обољевања од грознице Западног Нила, и то у Италији 453, Грчкој 224, Румунији 216, Мађарској 167, Француској 16, Аустрији 15, Бугарској 4, Хрватској 36 и Словенији 3. Поред тога, у Израелу је пријављено 49 случајева и на Косову три случаја оболевања од грознице Западног Нила. У истом периоду у земљама ЕУ регистрована су 42 смртна исхода који могу да се доведу у везу са обољевањем од грознице Западног Нила и то: у Грчкој (16), Италији (13), Румунији (12) и Француској (1). Поред тога, на Косову је регистрован један смртни исход.
Од 2012. до 2017. године на територији Србије регистровано је укупно 574 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 61 смртни исход који може да се доведе у везу са обољевањем од грознице Западног Нила, наводе у “Батуту”.
И. В.
