Пресек је направљен након две и по године примене вакцине, у јулу ове године. Од 32 пацијента који су добијали “цимавакс” заједно са хемиотерапијом у такозваној првој линији терапије, према тада доступним подацима, било је живо десет особа, односно безмало трећина оболелих који су били на овој терапији. “Цимавакс” није регистрован код нас, те су га пацијенти добијали само у оквиру истраживања, односно клиничких студија у две установе и то у Институту у Сремској Каменици где је десеторо оболелих добијало терапију и у КБЦ “Бежанијска коса” у Београду, где су у терапију биле укључене 22 особе. Др Перин наводи како је преживљавање оболелих циљ и поента истраживања.
- Оваква врста терапије, где се уз хемиотерапију даје и “цимавакс” довела је до бољег дужег средњег преживљавања у просеку за два и по месеца, што је у онкологији значајан продужетак живота. У јулу смо имали податке да је десеторо пацијената живо, а за њих је настављено лечење хемиотерапијом или зрачењем или биолошком терапијом. Просечно преживљавање свих пацијената који су добијали “цимавакс” је 15,7 месеци - наводи др Перин.
Кубанска вакцина против рака плућа стигла је у Србију пре тачно три године, а потом су изабрани пацијенти који могу да је добију. Услов за добијање “цимакса” био је да је пацијентима дијагностикован аденокарцином бронха у четвртом стадијуму, који је метастазирао, али без метастаза на мозгу, као и да до тада нису добијали другу терапију. Такође, било је неопходно и тестирање, односно услов за добијање вакцине био је да пацијенти морају да буду негативни на рецептор епидермалног фактора раста (ЕГФР) и да имају одређену количину тог фактора у крви. Перин наводи и да је истраживање довело до изузетно значајног резултата, јер се показало када је “цимавакс” најделотворнији.
- Пацијенти који су имали вредност рецептора епидермалног фактора раста (ЕГФР) изнад 925 пикограма по милилитру крви, имали су пет месеци дуже преживљавање, са статистичком значајношћу, а пет месеци преживљавања је велики период у онкологији. Код оних који су имали ЕГФР испод 925 пк/мл, преживљавање је било исто као и код пацијената који су били само на хемиотерапији. Тиме се дошло до критеријума коме треба да се даје вакцина, што је можда и најзначајнији резултат истраживања - каже др Перин и напомиње како је код 13 од 32 пацијента ЕГФ био изнад 925.
Код ових оболелих вакцина има највећи ефекат, јер она утиче на имунолошки систем да се бори против епидермалног фактора раста, који је услов за настанак малигнитета.
- Када се смањи тај фактор, нема стимуланса за даље напредовање малигне болести и у том смислу вакцина се показала одлично, јер је код свих оболелих дошло до смањења и то од шест, до 97 одсто - објашњава др Перин и додаје како се претпоставља да је мали проценат смањења забележен код особа који имају имунолошки проблем, али напомиње и да на ово треба да се обрати пажња у даљем истраживању.
У новембру је на Куби одржан годишњи скуп посвећен имунологији, као и симпозијум посвећен “цимаваксу”, на којем је учествовао и др Перин.
- Кубанско истраживање показало је да “цимавакс” боље реагује уколико је вредност ЕГФ изнад 870 пикограма по милилитру, а и ми смо дошли до сличног податка. То је дакле вредност изнад које би требало да се даје вакцина и по том критеријуму треба да се ради одабир пацијената - рекао је др Перин и напоменуо како здрав човек има вредност ЕГФ од 45 до 80 пикограма по милилитру.
Болест се открива у узнапредовалом стадијуму, трећем Б или четвртом, јер дуго не даје симптоме. Када се симптоми појаве то су кашаљ и то измењен кашаљ код пушача, губитак на тежини, слабост, малаксалост, бол у грудима, често и вртоглавице. Перин објашњава да се у неким случајевима људи јаве лекару због главобоља, где се утврди тумор на мозгу, а примарни је у ствари на плућима. Фактори ризика су пушење, године живота (45+), друге болести, а пре свих хронична опструктивна болест плућа, као и генетска предиспозиција која подразумева било који малигнититет. Превенција болести је борба против пушења и загађења околине, као и здрав живот и физичка активност.
Према његовим речима, у свету је тренд да се лекови из домена имунотерапије, друге линије лечења, пребацују у прву линију терапије, а управо то одговара овој шеми, односно начину давања “цимавакса”.
- У САД је у Розвел парк болници у Бафалу прошле године почело истраживање “цимавакса” заједно са другим имунолошким леком. Ону су на симпозијуму на Куби говорили о резултатима коришћења “цимавакса” у превентивне сврхе и тренутно раде на дефинисању критеријума за превентивну примену. Превенција такође зависи од вредности ЕГФ у крви, али и стања имунолошког система и фактора ризика, међу којима су свакако пушење и године живота. Др Келвин Ли из Розвел парк болнице рекао је на симпозијуму како стоје иза тога да постоји могућност коришћења вакцине у превентивне сврхе, али треба да се види коме се даје и на који начин - испричао је др Перин.
У Институту за плућне болести Војводине годишње се региструје око 1.300 новооболелих од карцинома бронха, од тог броја око 600 их има аденокарцином, а око 240 их је у четвртом стадијуму.
- Уз примену критеријума вредности ЕГФ изнад 925, Институт би сваке године имао око 100 пацијената којима би ”цимавакс” помогао. Терапија овом вакцином у почетку је скупља од биолошке терапије, али је касније јефтинија, јер се у фази одржавања “цимавакс” даје једанпут месечно или једном у два месеца - напомиње др Перин и додаје како је код нас 2011. године уведена циљана биолошка терапија за аденокрацином бронха са позитивим мутацијама на ЕГФР, што је око десет одсто од укупног броја оболелих. - Држава обезбеђује биолошку терапију за 45 до 50 пацијената годишње који се лече на Институту, а ова терапија месечно кошта око 200.000 динара по пацијенту.
Љубица Петровић
