Они су млади лекари међу стотину најбољих дипломаца медицинских факултета у Србији који су добили посао у здравственим установама.
Уговоре су потписали 8. јуна и ово им је прва радна недеља у Клиничком центру Војводине. Већина их је волонтирала на клиникама, неки и по годину дана, одрадили су стаж, а сматрају да су могли да бирају где ће да остану. Сада су на различитим клиникама, раде са пацијентима, неки су већ имали и прва дежурства.
„Преживела сам прво дежурство, на којем сам порађала девет жена. Жеља ми је да останем на Клиници за гинекологију и акушерство, као и да будем у настави и допринесем у науци“, испричала је Јелена Зорић, која има 25 година и напомиње да иако су сви завршили факултет са високим просеком, оцене им нису биле приоритет, већ су рођени са зантижељом и амбицијом.
Соња Голубовић такође има 25 година волонтирала је на Клиници за нефрологију, а сада је ту запослена као клинички лекар. Планира специјализацију из интерне медицине, а потом субспецијализацију нефрологије, па клиничке имунологије. Била је спремна да волонтира колико год да треба, како би стигла ту где је сада.
„Био сам запослен на одређено време у Клиници за неурохирургију, сада сам добио посао на неодређено, а то сам и очекивао. Планирам да специјализиран неурохирургију и да будем срећан“, кратко је рекао 26-огодишњи Филип Рајчић и пожурио да се врати на дежурство и пацијентима.
Његов вршњак Живко Јовичић приправник је на Клиници за гастроентерологију где би волео и да остане, а ово запослење омогућава му и докторске студије.
На Клиници за дерматологију је Дејан Огорелица који има жељу да остане на дерматологији, као и да једног дана буде у настави на Медицинском факултету.
„Ово ми је омогућило да не морам да идем из свог родног града. Свима који студирају медицину у Новом Саду жеља је да се запосле у Клиничком центру Војводине или на неком од три института. Није лако доћи овде“, сматра он и додаје како би волео да допринесе развоју дерматохирургије.
Горана Ерак Стевановић је у Центру за радиологију на волонтерској специјализацији, где је сада и званично запослена.
„Волела бих да останем на радиологији и да учим од најбољих. Многи уче немачки и одлазе одавде. Ово је био први корак ка томе да нас задрже. Многи лекари су пред пензијом и велика је празнина између тих лекара и нас. Питање је ко ће да нас лечи ускоро, јер ми нећемо моћи да будемо довољно способни за то, а старији ће отићи у пензију“, казала је она.
За разлику од других њихових колега, па и оних који су такође имали висок просек, ови млади људи успели су да стигну до великог циља и добију посао. Сматрају да су они то и заслужили и да је награђен њихов рад и по 12 сати учења дневно. Стефан Брумет каже како су сви студенти кренули од истог и имали нула бодова на почетку, а његов колега Душан Куљанчић истиче да је требало учити и стићи дотле, те да је факултет отворен за свакога и свако има исте шансе.
Радиологија је место на којем је посао добила и Ивана Стојић, а већ је радила на одређено у овом центру. Жеља јој је да остане на радиологији, као и да једног дана буде у настави на Медицинском факултету.
„Добио сам посао на Клиници за очне болести, где бих волео да останем. Осим тога, свирам и клавир и добар сам у томе“, каже Стефан Брумет који има 25 година и додаје како је тешко ући у систем, попут клиничког центра, те да нико од њих не намерава сада да оде.
Инес Калачи такође има 25 година и осим што би волела да специјализира урологију и буде у настави, нада се да ће једног дана да буде и прва жена на месту управника Клинике за урологију, где сада ради.
На Клиници за неурологију запослена је Александра Илић (25) која је ту провела и део стажа, а планира да специјализира ову грану медицине.
Након девет месеци волонтирања Тамара тешић добила је посао а Клиници за ОРЛ је Тамара Тешић и сада је ту на волонтерској специјализацији.
„Волела бих да останем на Клиници, а након специјализације, жеља ми је субспецијализација из аудиологије и да будем и у настави“, испричала је ова 26-огодишња докторка.
Душан Куљанчић (26) добио је посао на Клиници за психијатрију, иако ту никада раније није радио, али је на тој клиници дипломирао и писао неколико научних радова.
„План ми је да се бавим и науком и пацијентима. Доста имам и жеља и амбициозних планова. То што смо добили посао нам је прекратило време чекања бар за пет, па можда чак и десет година. Када завршите факултет препуштени сте сами себи, куцате на разна врата, па шта добијете, а најчешће је то ништа. Овде смо имали неку шансу, али на другим местима људи ни то немају. Нас сада након шест месеци чека евалуација, а после тога ћемо да видимо шта даље. Ово није крај борбе, али је велика шанса и прилика коју смо добили“, каже Куљанчић.
Помоћница директора Клиничког цехнтра Војводине задужена за здравство професорка др Едита Стокић каже како је ова иницијатива Министарства здраља да се запошљавају најбољи студенти од великог значаја за њихову установу.
„Популација је све старија и имамо све више пацијената, па је годинама повећан број прегледа у Поликлиници и Ургентном центру, а већи је и број оперција. Долазак 12 младих лекара је од великог значаја за унапређење лечења. Они су завршили студије са високим просеком, али њихово усавршавање тек следи“, казала је др Стокић и напоменула да је долазак младих колега значајан и због повећања броја лекара, али и због повећања квалитета рада.
Љубица Петровић
