У просеку, код 16 особа дневно се дијагностикује ова врста рака, док на жалост свакодневно 13 наших грађана изгуби битку са овом тешком болешћу. Због тренутне пандемије изазване ковид- 19 у Србији је 25 одсто мање новодијагностикованих пацијената са карцином плућа него претходних година, али то свакако не значи да од овог најсмртоноснијегмалигнитета људи мање обољевају. Податак који указује на алармантну ситуацију јесте и тај да код оних пацијената код којих се установи овај карцином, болест је често узнапредовала до стадијума када лекарима не остају готово никакве могућности за лечење.
Актуелна епидемија ковид-19 у Србији доживљава своју кулминацију, па је сва пажња оправдано пребачена на пацијенте заражене корона вирусом. И поред тога што је перцепција здравствених институција промењена, проблеми осталих пацијената не би требало да падну у сенку. Особе које имају неко малигно обољење свакако су у повећаном ризику од ковид– 19 инфекције, а поготову они који имају карцином плућа.
Оља Ћоровић, представница Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ каже да је из тог разлога удружење покренуло кампању “Са њим нема дистанце”.
- На овај начин симболично желимо да укажемо да се од рака не можемо дистанцирати, али и да охрабримо грађане да се при појави првих симптома јаве лекару, јер је време реаговања изузетно важно. Уколико се открије на време са раком плућа се данас може живети. Пример тога је пацијент, уједно и члан нашег удружења Влада Комадина, који већ три год квалитетно живи са раком плућа уз помоћ имунотерпаије. Међутим, иако је главни проблем доступности савремених терапија решен, сада је потребно скратити време од појаве симптома карцинома плућа до добијања савремених лекова, поготово сада у време пандемије - напомиње Ћоровић.
Ипак, и у корона времену траба имати на уму да Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од карцинома плућа, док број оболелих расте сваке године.
- Код особа са активном малигном болешћу, идеалан тренутак је да се вакцинација спроведе пре започињања терапије, ако је то могуће, али у већини случајева и пацијенти код којих је терапија у току могу без одлагања да приме вакцину. Ипак, у циљу обезбеђивања максималног ефекта вакцине, у неким случајевима је у консултацији са онкологом потребно да се терапија привремено на краћи или дужи период одложи или да се временски уклопи у ток саме терапије, на пример између два циклуса хемиотерапије – рекао је др Марковић.
- Клиника за пулмологију КЦ Србије је водећа установа за лечење рака плућа у Србији са више од 4.000 пацијената. Ипак, због пандемије корона вируса смо у последњих годину дана за четвртину мање дијагностиковали карцинома плућа него претходних година, што свакако није добро. Поред фокуса здравственог система на лечењу корона вируса, мањем броју новодијагностикованих сигурно доприноси и страх пацијената да се не заразе. Из тог разлога, ми смо заједно са Удружењем за борбу против рака плућа „Пуним Плућима“ крајем 2020. основали национално саветовалиште „Позив Подршке“ за пацијенте оболеле од рака и чланове њихових породица при нашој Клиници. На тај начин постали смо доступни пацијентима, а овакав “онлајн” центар има немерљиву вредност смањујући ризик од заражавања. Са друге стране пацијенти су у могућности да се консултују са медицинским особљем - рекла је проф. др Виолета Михаиловић Вучинић, директорка Клинике за пулмологију КЦС.
Слична ситуација је и у Војводини, где су такође смањени капацитети како дијагностике, тако и лечење онколошких пацијената.
- Клиника за плућну онкологију Института за плућне болести Војводине стављена је у ковид систем, због чега је сада Клиника измештена у Институт за кардиоваскуларне болести Војводине. Капацитети за пријем онколошких пацијената су нам смањени са 88 на 35 кревета. Редукован је и број прегледа у амбуланти, односно рада са пацијентима који долазе на контроле. Када је у питању бронхолошка дијагностика, трудимо се да је обављамо сваког дана, па тако обавимо до шестброхноскопија дневно. Због ове епидемиолошке ситуације сада нам пацијенти долазе у одмаклом стадијуму болести, када у неким ситуацијама не могу бити ни оперисани – истиче др Горан Стојановић, онколог и начелник Дневне болнице Института за плућне болести Војводине, додајући да се надају да ће већ од јесени поново кренути са скринингом рака плућа, који се спроводио само три месеца, па је прекинут због корона вируса.
Пацијенти са малигним болестима су под повећаним ризиком да развију тежу клииничку слику, компликације па и смртни исход ако се инфицирају САРС-ЦоВ-2 вирусом. Стога, такви пацијенти су међу највећим приоритетима за добијање вакцине, рекао је на онлајн трибини проф. др Милош Марковић из Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.
- Иако су подаци о безбедности и ефикасности вакцина против ковид-19 код малигних болесника још увек ограничени, препоруке онколога и релевантних удружења у Европи и Америци базирана су на резултатима испитивања ових вакцина у општој популацији, као и на основу повољних искустава у вакцинацији онколошких пацијената другим вакцинама. Код појединих пацијената због саме болести или терапије, имунски систем може да буде ослабљен, те због тога они могу слабије да одговоре на вакцине. Ипак и код њих се вакцинација препоручује, јер ниједна од доступних вакцина није жива, а очекује се да ће свака од њих у некој мери обезбедити заштиту код вакцинисане особе. Већина малигних болесника, укључујући и пацијенте са карциномом плућа, треба да се вакцинишу првом приликом– објаснио је др Марковић.
Љ. Петровић
