У фокусу је био њен значај и могућности које пружа малим и средњим организацијма. Гости - привредници, као и студенти ФТН-а, имали су прилку да чују излагања професора др Мијодрага Милошевића и проф. др Дејана Лукића. О Индустрији 4.0 и моделу за мале и средње организације у Србији говорили су професори др Видосав Д. Мајсторовић и др Радивоје Митровић, док је инжењер Роберт Клачак из Фануц Аутоматион представио фабричку аутоматизацију за индустрију 4.0. Такође, говорило се и о Индустријском интернету ствари (ИИоТ), сензорским системима као подршци моделу Индустрије 4.0...
- Циљ овиг панела, а овај је 16. по реду, јесте да скренемо пажњу на то да је данас потребно интегрисати, не само информационе технологије, које се убрзано развијају, него и све друге области везане за инжењерство, као што су машинство и електроника – рекао је др Мијодраг Милошевић, професор са Департмана за производно машинство на Факултету техничких наука Унверзитета у Новом Саду. - Желимо да пословне субјекте упознамо с новим технологијама које се јављају у индустрији и да свима скренемо пажњу на то да је потребна нова стратегија у индустријализацији Србије. У свету кажу: иновирај, дигитализуј, аутоматизуј, повежи се - или нестани. Ако не улажемо у нове технологије и не пратимо нове трендове, постоји опасност да нестанемо. То наравно важи и за привредне субјекте, поготово оне које се баве производњом, раде у склопу индустрије. Оне морају да улажу у нове људе и нове технологије.
По речима др Милошевића, који је један од организатора панела и презентера концепција Индустрије 4.0, сви укључени очекују стратешки приступ индустријализацији Србије, који ће показати где се наша земља налази кад је развој ове гране у питању.
- ФТН кадрове спрема за нове светске изазове. Сматрамо да је потребно да имамо натпросечне стручњаке који ће моћи да се ухвате у коштац с новим технологијама у Индустрији 4.0. То су пре свега кибернетско-физички системи, технологије у којима се одлучивање с неког вишег нивоа спушта на ниже нивое производње, на ком је принципу базирана Индустрија 4.0 То су технологије дигитализације, умрежевање, затим ИО (интернет ствари) употреба клауд система, такође и технологије великих података технологије. Све су то технологије које се примењују у дигитализацији и тоталном умрежавању и оптимизацији производње – објашњава др Милошевић.
По речима др Драгише Вилотића, редовног прфесора ФТН-а и продекана за наставу, ФТН традиционално има јако добру сарадњу с привредом.
- С једне стране сарадња се одвија кроз посебне пројекте, а с друге стране ФТН је институција која је до сада формирала велики број приватних компанија, власници тих компанија су наши наставници и сарадници – рекао је др Вилотић. – Индустрија 4.0 базирана је на класичним принципима индустрије, али и на дигитализацији и комуникацијама, и свему ономе што подразумевају савремени трендови. Ми корак са светом можемо да ухватимо преко Индустрије 4.0. Тешко је прескочити технолошки развој, али преко Индустрије 4.0 можемо да ухватимо бар прикључак у том сегменту. Иако се многе отварају, нама фале фабрике, данас друштва нема без производње и индустрије.
Видосава Џагић, помоћница директора Привредне коморе Србије, рекла је да ПКС за подстицај бржем прилагођавању привреде новом дигиталном окружењу формира Центар за дигиталну трансформацију.
- Наше активнсти састоје се и од подстицања сарадње техничких факултета и компанија, с циљем да се повежу у паметну мрежу. Наш први корак је да идемо ка дељењу знања или трансферу знања, да учимо једни од других. Да видимо како да оно што је урадио универзитет пренесемо у привреду – рекла је Видосава Џагић. - Сада ПКС с Економским факултетом из Београда реализује истраживање на тему Индустрије 4.0, које је део једног европског истраживања. У новом глобалном приступу ланцу вредности и дигиталном окружењу, у којем се све ове промене дешавају, веома је важан холистички приступ. Тако, поред техничких факултета, у ово укључујемо и економске и факултете друштвених наука, који потпомажу да направимо друштвени оквир у којеме ће се оно што доноси 4. индустријска револуција много брже имплементирати. Морамо да нађемо ресурсе и обезебедимо њихову синергију, како бисмо премостили или надокнадили то што каснимо.
Текст и фото: В. Црњански
