медицине, на трећем месту је фитотерапија, а тек четврта је класична (алопатска) медицина. Иако је код нас хомеопатија почела да се практикује тек последњих двадесет година, наш познати лекар др Петар Станковић је спомиње у књизи „Божанствена медицина” још далеке 1941. године. Данас имамо процват холистичких медицина, а једна од најутемељенијих међу њима је управо хомеопатија.
Полазна тачка са које хомеопатија посматра човека и његово здравље јесте сазнање да човек није само тело него да тим телом руководе одређени енергетски процеси, односно механизми. Творац хомеопатије, др Самуел Ханеман, немачки лекар из ЏВИИИ века, је ту природну интелигенцију, која организам сваког живог бића одржава у равнотежи назвао виталном силом. Јасно је, човек није машина која може да се лечи тако што ће му се надоместити неки недостајући део. Највише се може помоћи управо оснаживањем његовог одбрамбеног механизма који ће сам знати шта је потребно како би организам остао у равнотежи.
- Ни један симптом није тек тако нека случајна грешка у организму, него само представља знак да се нешто на дубљем нивоу у човеку догодило. Имајући у виду да сваки поремећај настаје на нивоу енергије и тек затим се манифестује на телу, хомеопата ће трагати за информацијама на основу којих ће спознати образац по коме функционише организам пацијента, односно образац тока његове енергије. Ако је тело на пример развило поремећај штитне жлезде, потпуно излечење неће бити могуће додавањем или одузимањем одређених хормона у организму, него је потребно третирати целокупност поремећаја. У пракси се показује да су такве особе често изложене одређеним ситуацијама где потискују своје емоције, или имају проблем са исказивањем свога става и много година се налазе у стању да нешто трпе из одређеног разлога. У нашој земљи је то честа појава, посебно код жена – рекла нам је хомеопаткиња Татјана Карајанов.
Узимајући у обзир све ове аспекте пацијента, на основу низа података о симптомима, физичкој конституцији, навикама, жудњама и аверзијама пацијента, страховима, сновима итд, хомеопата ће доћи до увида у тоталитет његовог стања и одредити терапију која би требало да подстакне тог „унутрашњег лекара“ у човеку и врати његово тело и дух у здраво стање. Дакле, свака особа се третира на исти начин без обзира на то какве тегобе има.
- Ако је дошло до поремећаја крвног притиска, ако су ослабљене срчане фунције и поремећена циркулација, гледаћемо зашто је тело развило то стање. У случају константних вирусних инфекција код деце, хомеопатија ће тражити лек који ће подстаћи виталне снаге детета како би ојачале имунитет – истакла је Татјана Карајанов и надовезала се - Будући да је ово један подстичући процес за човеков организам, хомеопатија је веома погодна за децу, труднице и старије особе. Како не постоји штетно дејство хомеопатских препарата, најчешће се новорођенчад упућују код хомеопате због стомачних грчева, а мајке због тегоба у трудноћи и након порођаја.
Некада је сматрано да су позитивни ефекти деловања хомеопатских лекова то што људи верују да им они помажу (тзв. плацебо ефекат). Упитали смо нашу саговорницу да ли садашња наука може да објасни деловање хомеопатског лека:
- Наука која највише доказује дејство хомеопатског лека јесте квантна физика, која проучава субатомске честице. Захваљујући све прецизнијим инструментима којима се данас могу измерити и најситније честице, постоје многа научна истраживања која доказују постојање ове животне енергије. Још тридесетих година ЏЏ века научници су приметили да се цепањем атома ослобађа енергија која има много јаче дејство него сам атом и да она одређује његову структуру. Управо тако се добија и хомеопатски препарат и као такав има веома моћан утицај на наш физички, емотивни и ментални ниво функционисања.
Да бисмо сазнали како се праве хомеопатски лекови упитали смо Наду Давидовац, магистра фармације која је уједно и хомеопаткиња:
- У хомеопатији се користе лекови из природе, биљног, минералног и животињског порекла. Полазне супстанце које у свом основном облику можда немају лековита својства, а некада могу бити и токсичне, пролазе кроз велики број узастопних хомеопатских разблаживања, при чему ослобађају латентну снагу која има утицај на цео организам и живот. Добија се хомеопатски лек који нема нежељених ефеката, показује добру подношљивост, високу сигурност и ефикасност. Због великог разблажења, хомеопатски лекови се могу безбедно користити код свих пацијената, па и код трудница, беба и старих. О ефекту и сигурности ових лекова сведочи двестогодишња пракса хомеопатије.
Мада је хомеопатски лек јединствен за сваког пацијента, ипак постоје и лекови који су универзални за неке проблеме.
- Хомеопатски лекови могу имати примену и као лекови прве помоћи за одређене тегобе. Например, арсеникум је одличан лек код дијареје, арника код шока повреде, крварења и подлива, беладона за нагли наступ високе температуре итд... У пракси се користе и хомеопатске креме за повреде, епителизацију, екцеме, тинктуре (Тује за брадавице), Шуслерове соли и Бахове капи - рекла нам је хомеопаткиња мр фармације Нада Давидовац.
Ипак за озбиљније тегобе и хроничне болести, најбоље је потражити конституциони лек, онај који одговара само тој особи, а то одређује хомеопата. Управо зато и постоје веома јасно дефинисани закони и принципи који важе за ток холистичког исцељења. Према тим законима, може да се утврди путања трансформације симптома код пацијета. Стручан хомеопата мора да препозна ове промене код свог пацијента и њихову трајност.
- На пример, ако је особа оболела од чира на желудцу, након хомеопатског третмана ће желудац бити боље али ће се у том процесу излечења развити друге тегобе, као што су неке пролазне промене на кожи или пролазни болови у зглобовима шака и стопала. То говори да се исцељујућа интелигенција организма покренула и поремећај почела да премешта на мање виталне делове тела. Касније ће доћи и до потпуног исцељења. Сви ови механизми су сваком стручном хомеопати познати као Херингови закони. На основу ових процеса видимо да код хомеопатије нема говора о плацебо ефекту, јер би у том случају тегоба само нестала, али би се затим касније у истој мери вратила. Такође, фасцинантни резултати код хомеопатског третирања биљака, животиња и новорођенчади сведоче о моћној делотворности хомеопатије – нагласила је Карајанов.
Савремена истраживања показују да ћелије организма, на неки начин добијају поруку од нашег мисаоног и емотивног система и да почињу да обављају своје функције у складу са тим.
- Епигенетика данас појашњава да болести, које су генетско наслеђе, не морају да се манифестују код сваког потомка зато што није наслеђена и емотивна и ментална матрица од неког претка. На пример, ако су родитељи оболели од канцера, то апсолутно не мора да значи да ће и њихови потомци оболети од истог уколико, нису наследили и њихове начине размишљања и реаговања на животне изазове- истакла је хомеопаткиња Татјана Карајанов.
Марина Јабланов Стојановић
Хомеопатијом до целовитог здравља
У оквиру светске недеље хомеопатије Татјана Карајанов, хомеопаткиња ће одржати предавање у „Едука-центру ” на Тргу младенаца бр. 5 у Новом Саду у уторак 12. априла у 19 сати. Тема предавања „Хомеопатијом до целовитог здравља”. Исто предавање ће се одржати и у Београду 15. априла у 19 сати у „Холимеду” у Царградској 28. Више о томе можете сазнати на www.tatjanakarajanov.com.
