Министарка правде Маја Поповић поручила је да је циљ измена ЗПП да се грађанима омогући да у разумном року остваре и заштите своја права у судским поступцима, уз минимум трошкова.
"С обзиром да се у неким судовима рочишта заказазују тек за две године, да су судије оптерећене са по две или три хиљаде предмета, било је неопходно да приступимо променама. Судије су највише оптерећене тужбама у банкарским предметима, који су направили "чеп" у првостепеним судовима, посебно у Првом и у Трећем основном суду у Београду и Основном суду у Новом Саду", навела је Поповић.
Поред тога, како је указала учесницима расправе, измене овог системског закона биле су предвидене и Акционим планом за Поглавље 23, али и ради побољшања позиције Србије на "Доинг бизнис листи".
Напоменула је да су консултације о изменама ЗПП почеле пре годину дана.
Према њеним речима, најважније одредбе односе се на измену месне надлежности у циљу растерећења београдских судова и равномерног и равноправног оптерећења свих судова у Србији, а ради постизања ефикасности парничног поступка предвиђене су и одредбе о еСуду.
Она је захвалила председнику Адвокатске коморе Србије Виктору Госиљцу, који је присуствовао данашњој расправи, на конструктивном приступу, у ситуацији када је почео протест адвоката у вези са овим Нацртом.
Поповћ је истала да ће радна група наставити са радом и да ће бити допуњена представницима адвокатске коморе које комора у наредном периоду делегира.
Председник Радне групе судија Врховног касационог суда (ВКС) Драгиша Слијепчевић подсетио је да су током консултација, пре израде Нацрта, струковна удружења - Друштво судија Србије, Удружење судија и тужилаца Србије и Форум судија анализирали све одредбе ЗПП и са аспекта праксе сагледали у ком обиму оне представљају препреку за ефкасно суђење у разумном року.
Доставили су Министарству правде своје предлоге измена, а исто је учинио и Врховни касациони суд, одбосно општа седница тог суда, навео је Слијепчевић.
"У иницијативи ВКС је указано на све одредбе које су довеле до онемогућавања ВКС да у пракси строводи оно што је његова најважнија функција - да обезбеђује јединствену примену права једнако за све грађане, односно да кроз судску праксу доприноси новом тумачењу права", наглашио је председник Радне групе.
Према његовим речима, приликом израде Нацрта у обзир су узета и мишљења судова широм Србије, као и решења законских текстова Словеније, Хрватске и Мађарске, а анализирана је и пракса Европског суда за људска права и Уставног суда Србије.
"Свакоме ко је иоле наклоњен основном циљу правничке струке - заштити права и омогућавање ефикасног суђења на начин да се до пресуде и решења спорног односа дође кроз разумно судовање - апсолутно је јасно, да оспоравати све измене које су предложене, јесте аспурд који не служи на част, онима који желе да се представе као део правничке струке", нагласио је судија.
Он је истакао да је до сада одржано више јавних расправа, у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и Зрењанину, као и у Алумни клубу.
"Очекују нас нове јавне расправе које су предвиђене у Панчеву и Суботици, а одазваћемо се и другима који буду зелели да их организју", напоменуо је судија.
Чланови радне групе говорили су о конкртерним решењима предвиденим Нартом, а посебно је напоменуто да се више неће дискутовати о одредбама које су биле предвиођене у вези са последицама неплаћања судске таксе, с обзиром да је споразумом Министарства прадве и АКС предвиђено да се та одредба брише.
"Ова одредба више није саставни део Нацрта, иако је штета за саму јавну расправу што нисте у прилици да чујете чиме сво се водили и зашто смо сматрали да ово није онемогућавање приступа правди за грађане", навела је члан радне групе и судија Вишег суда у Београду Маријана Николић Милосављевић.
Председник Програмског савета Удрузења судија и тужилаца Србије (УСТ) и судија парничног одељења Трећег основног суда у Београду Јелена Гајић у изјави за Тањуг истиче важност измена ЗПП, посебно одредби о месној надлежности.
"УСТ као сртруковно удружење које броји велики број младих судија подржава напоре Министарства правде и Радне групе јер су измене Закона преко потребне у што краћем року како би грађани Србије имали једнак приступ судовима и пођеднаку заступљеност на територији целе Србије, нагласила је Гајић.
Најважније измене овог процесног закона, како је додала, који се највише примењује у правосудном систему јесу измене о месној надлежности. То је важно јер су београдски судови изузетно оптерећени предметима који се тичу обраде кредита.
Трећи основни суд у просеку по судији има 4.000 передмета, а Први основни суд по 2.000 предмета.
Због тога је, како је истакла, важно да се настави процедура измене овог закона, како би грађани много брже долазили до правде.
Јавна расправа о Нацрту који је објављен 19. маја, формално се окончава данас, мада су учесници скупа најавили спремност за даљу дискусију.
