Активности на пројекту врло су конкретне: направљено је и постављено 100 нових кућица за гнежђење ове угрожене врсте, а одржана су предавања о модровранама са децом из школа у Новом Милошеву, Бачкој Тополи, Темерину и Палићу.
Нове кућице постављене су у свим деловима Србије где се модровране гнезде - на северу и истоку Бачке, на подручју целог Баната, у околини Барајева и у Неготинској крајини.
На овај начин обновљена је залиха кућица које су последњих две деценије готово једина места за гнежђење угрожене модровране и које су њену популацију спасиле од ишчезавања.
Иако је некада била обична птица у долинама и побрђу широм земље, крајем 20. века популација се нагло смањује услед губитка повољних станишта и страдања на сеоби.
Модроврана је птица отворених терена, најчешће низијских ливада и пашњака, који су добрим делом преорани, а посебан проблем представља нестанак старих стабала у којима се гнезди.
Овој реткој птици за опстанак су потребна добра станишта за лов на крупне инсекте и друге ситне животиње, као и стара стабла са дупљама за гнежђење.
Управо таква станишта нестају широм Европе, али и у Србији, због чега је модроврана све мање.
Критично је било око 2000. године када је у целој Војводини преостало око 15 парова у околини Суботице. Срећом, модровране радо прихватају вештачке кућице за гнежђење, уколико су постављене на одговарајућим местима близу добрих терена за лов.
Популација у Србији се од 2000. године опоравила и порасла на око 300 парова, од којих се више од 90% гнезди у вештачким кућицама.
Од 2000. године, у Србији је постављено око 1000. кућица за гнежђење, које се редовно обилазе и поправљају у случају потребе.
Кућице у Србији се редовно обнављају и надзиру, а досадашње активности финансиране су из више различитих програма, од којих су већина међународни пројекти заштите. Ипак, у 2020. години средства за програм заштите модровране нису постојала, због чега су чланови неформалне Групе за заштиту модроврана конкурисали за средства из пројекта Београдске отворене школе "Зелени Инкубатор" који се спроводи у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније.
"Срећни смо јер смо добили прилику да обновимо залихе кућица за модровране у Србији. Наша популација зависи од кућица и без оваквих пројеката лако би пропали резултати које смо постигли у претходних 20 година рада на заштити. Иако се се бројност значајно повећала, модроврана је у Србији још увек угрожена врста, а њен опстанак зависи од наших активности", каже члан Групе за заштиту модровране, др Димитрије Радишић, са Департмана за биологију и екологију, Природно матеметичког факултета у Новом Саду.
Ото Секереш, члан Групе и шер чуварске службе у ЈП "Палић -Лудаш" сматра да је пројекат изузетно важан.
"Захваљујући волонтерима, постигнут је велики успех. Морамо наставити са активностима које дају добре резултате, али морамо размишљати о заштити и обнављању станишта, пре свега ливада и пашњака широм широм земље", казао је Секереш.
