ШТА ЈЕ "НАТАЛИЈИНА РАМОНДА" Симбол српске војске у Великом рату има моћну симболику, називају га и "цвет феникс"

Цвет који представља званични симбол Дана примирја у Првом светском рату представља ендемску биљну врсту.

Реч је о угроженој и реткој врсти која живи само на подручју Централног Балкана, у Србији, Македонији и северној Грчкој. При томе, реч је о биљци која има запањујућу способност да васкрсава након што је потпуно осушена. Припада породици "Геснериацеае" и простире се на надморским висинима од 350 до 2.200 метара. Иначе расте на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама, где је суво и хладно.

На Високом камену изнад Јелашничке клисуре, др Сава Петровић открио је 1879. године биљку из рода Ramonda, и заједно са Панчићем, описао је као нову у својој књизи Флора околине Ниша, а у част краљице Наталије Обреновић назвао је Ramonda nathaliae Pančić et Petrović (1882). pic.twitter.com/IxttkfIUgX

— Природњачки музеј у Београду (@prirodnjacki) November 10, 2017

Осим што је древна и изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју међу скоро 300.000 познатих цветница има само тридесет биљних врста. Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи након мало кише или заливања. Ботаничар Павел Черњавски је, наводно, 1928. године случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде. И она је након тога оживела!

Историја открића ове занимљиве биљке везује за оца српске ботанике Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година 19. века, када их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније. Пола века касније, 1874. године, Панчић је дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван те земље. Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју је назвао рамонда сербика (Рамонда сербица). Десет година касније, 1884. године, дворски лекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде с нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља Милана, Петровић тој врсти даје назив "рамонда натхалиае", у част краљице Наталије.

Дан примирја у Првом светском рату

Србија и свет данас обележавају 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, у сећање на 11. новембар 1918. године. Тада је потписано примирје којим је окончан Први светски рат. Србија је била прва земља која је нападнута у Великом рату, остварила је и прве победе на Церу и Колубари, а последња је завршила ратне операције. Процентуално је и највише људи изгубила у том рату. Велику победу платила је губитком између 1,1 и 1,3 милиона људи, односно готово трећине становништва или 60 одсто мушке популације.

Четворогодишњи рат, до тада највећи у историји, окончан је у 11 сати, 11. новембра 1918. године, када су силе Антанте (Русија, Француска и Велика Британија) потписале примирје са централним силама (Немачком и Аустроугарском) на територији данашње Француске. Споразум је потписан на линији ратовања, у посебном вагону француског маршала Фердинанда Фоша, у шуми у близини Компјења.

Тиме је договорено примирје на западном фронту - прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавање немачких ратних бродова и подморница. Српска војска је учествовала на јужном фронту, где је постигла највећи продор који је једна од сила савезница постигла - пробој Солунског фронта. Симбол овог празника у Србији је Наталијина рамонда, позната и као “цвет феникс”, јер се и српска војска после свих страдања и губитака, преласка преко Албаније, Солунског фронта, “подигла из пепела” и однела победу.

Албанска споменица, за верност отаџбини је државно војно и цивилно одликовање додељено свим припадницима српске војске који су се у зиму 1915. и 1916. године повлачили преко неприступачних предела Албаније, до Грчке, Крфа, где су се уз помоћ савезника опоравили, повратили снагу и кренули у пробој Солунског фронта, 1918. године.

Овај дан обележава се и у свету, па је тако у Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар дан сећања на ветеране из Првог, али и из Другог светског рата. Велика Британија га обележава од прве годишњице, 11. новембра 1919. године, а симбол празника у тој земљи је црвени цвет мака. Први светски рат је формално завршен Версајским миром 28. јуна 1919. године у Версају. Након Првог светског рата, одржана је Париска конференција мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) а мировни уговори закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Ово је био један од тих уговора. Како су главне седнице конференције одржаване у палатама Версаја, усталио се назив: Версајски споразум. Главну реч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из Антантине коалиције.

Мондо