Повеља садржи 10 чланова у којима су наведени главни принципи: слобода удруживања новинара, право на писани уговор, право на колетивно преговарање, забрана дискриминације у радним односима, право на одмор и одвајање од ангажмана.
Повеља предвиђа и право заштите новинарских извора, право одбијања потписивања садржаја, безбедност и заштиту новинара, придржавање етичких стандарда и обезбеђивање пристојних радних услова.
Током 2019.године Повеља ће, како је најављено на конференцији за медије, бити предата Европској комисији у Бриселу и Савету Европе у Стразбуру са циљем да постане референтни документ о радним условима за новинаре при оцењивању слободе медија у државама-чланицама и државама-кандидатима ЕУ.
Повеља је отворена за потписивање за све новинарске организације, приватне и јавне медије и власти које, како се наводи, желе да се обавежу да ће побољшати радне услове и јачати радна права новинара у Европи, борити се против цензуре и промовисати слободан приступ информацијама и изворима.
Председник Експертске групе ЕФЈ Рајнер Рајшарт рекао је да Повеља садржи смернице које на различитим нивоима већ постоје у законодавствима Турске и земаља Западног Балкана и да документ представља последње упозорење за хитну примену мера за заштиту радних услова новинара.
''Верујемо у принципе и вредности ЕУ и сматрамо да Србија треба да постане чланица ЕУ, уколико испуњава све критеријуме. У овом случају, то су основне вредности као што су слобода говора и слобода штампе, које су у Србији, према извештају Европске комисије, тренутно проблематичне'', рекао је Рајшарт.
Истакао је да је новинарска професија изложена притисцима у целом свету на различите начине и указао да су дезинформације и "лажне вести" данас велика претња по однос медија и јавности, који треба да буде заснован на поверењу.
Према речима Рајшарта, интернет платформе као што су Гугл, Фејсбук или Амазон користе рад новинара и експлоатишу њихова ауторска права да би зарадили новац, а с друге стране, ауторитарне власти широм света затварају новинаре и забрањују им приступ информацијама од јавног значаја.
Представник Синдиката новинара Србије Дејан Глигоријевић назвао је Повељу практичним подсетником на вредности и правила која већ постоје у медијским законима, и УНС-овом и НУНС-овом кодексу понашања, али која се, каже, у пракси не примењују.
Председница Синдиката медија Црне Горе Маријана Цамовић навела је да је циљ Повеље да подсети послодавце шта су њихове обавезе према Закону о раду и друге законска документа.
''Намера је да послодавци поштују овај документ и да се на тај начим смање аутоцензура и цензура које су присутне у нашим медијима и да се створе пристојни и достојанствени услови за рад новинара и медијских радника у земљама Западног Балкана'', нагласила је Цамовић.
Представница Синдиката новинара Македоније Тамара Чаусидис указала је да у пракси велики број новинара нема писмени уговор о раду и да су привремена запошљавања новинара све чешћа појава у медијима.
''У Македонији неформално запошљавање и хонорарни статуси постају све већи проблем за новинаре, који у таквим условима немају слободу да заступају право јавности на информацију, већ морају да поштују оно што им менаџмент или главни уредник наметне'', рекла је Чаусидис.
Истакла је да демократизација и европеизација државе није могућа без поштовања елементарних правила наведених у Повељи ЕФЈ.
Повеља је доступна на српском и енглеском језику у штампаном и електронском издању.
Документ је саставила ЕФЈ у оквиру пројекта под називом Изградња поверења у медије у Југоисточној Европи и Турској, који је финансијски подржао УНЕСЦО.
