Кључна порука ове акције била је да је породица одговорна да за дете креира прилике да учи и истражује у сигурном окружењу, уз квалитетан одговор на његове потребе, бригу о здрављу и исхрани. Истовремено порука је и да је друштво одговорно да за сваку породицу обезбеди доступну подршку која јој је потребна да би тако бринула о свом детету. Ово је наставак кампање Уницефа „Сваки тренутак је важан - првих 1.000 дана за цео живот“.
Нови Сад је, као локална заједница, препознат као један од кључних у овој кампањи, а чланице Новосадске мреже за децу истакнуте су као организације које могу да понуде различите активности и обезбеде видљивост кључних порука кампање.
Током јуна је тако више од 20 организација с територије Новог Сада учествовало у овој кампањи. Реализована су различита догађања, намењена пре свега породицама, као и стручњацима, заједници, доносиоцима одлука. Међу организацијама које су учествовале јесу и Дом здравља Нови Сад, Сигурна женска кућа Центра за социјални рад Нови Сад, Предшколска установа Радосно детињство, Канцеларија покрајинског омбудсмана, Центар за породични смештај и усвојење, Канцеларија заштника грађана града Новог Сада, и низ организација цивилног сектора - Центар за подршку раном развоју и породичним односима Хармонија, Плаy центар, Бебац стартап центар, Инклузивни сервис Цврчак, Центар за производњу знања и вештина, приватни вртићи и друге организације из заједнице. Допринос кампањи дали су и Удружење породица превремено рођене деце- Оптимистик, Плесни клуб ФИеста, Dog house центар за псе, као и представници Школске управе Нови Сад и Филозофског факултета.
По речима др Иване Михић, испред Новосадске мреже за децу, радило се на јачању капацитета професионалаца за квалитетнију подршку породицама.
Током јуна реализован је значајан низ обука за патронажну службу и здравствене медијаторке, педијатре, васпитаче и друге запослене у предшколском васпитању и образовању, као и за стручњаке из система социјалне заштите. Све обуке су биле везане за активности које су се у овим установама реализовале као нова област рада с породицама деце најмлађег узраста, каже др Ивана Михић.
Посебна пажња, додаје, усмерена је на неке од породица чије потребе остају „невидљиве“ – у смислу да у систему нема довољно јасног одговора на њих.
То су на пример, породице превремено рођене деце, или усвојитељске породице. Осим тога, у фокусу је и учешће ромских породица као носилаца ромске културе у систему раног образовања. Веома је важно да заједница познаје потребе својих породица, те да, пошто их континуирано прати, понуди одговоре на њих, мобилишући снаге различитих установа и организација које функционишу на њеној територији, истиче др Михић.
Међу спроведеним програмима је и „Где живе играчке?“ који су у Великом риту реализовале патронажне сестре и здравствене медијаторке, с поруком да је игра најприроднији језик детета и начин на који најбоље учи и упознаје свест око себе. Указивано је на то да је неопходно обезбедити искуства учења кроз игру за дете у свакој породици. „Играоницу за тате“ реализовала је ПУ Радосно детињство. Ова активност остварена је у контексту Међународног дана очева, а преносила је поруке о незаменљивој улози коју отац има у развоју деце, те значају укључивања оца у бригу о детету за квалитет живота целе породице.
Почело се с опремањем кутака за игру у Сигурној женској кући, где је одржан и стручни састанак на тему значаја игре с родитељем у превенцији ефеката токсичног стреса услед кризних ситуација у раном детињству.
Активности су подразумевале и неколико отворених саветовалишта и разговора и то за усвојитељске породице, за породице које очекују бебу, за породице деце са сметњама у развоју, као и за породице „избирљиваца“- деце која одбијају различите врсте хране и код које је изазов одговорно храњење након дојења. Организован је и низ предавања за родитеље, будуће родитеље, али и низ радионица за тате на тему грађења кородитељских односа од зачећа. Одржане су и радионице за родитеље и децу узраста до три године на тему игре као начина стимулације раног развоја. Посебан сегмент био је посвећен заједничком слободном времену породице.
Циљ нам је да активности о којима смо говорили током протеклог месеца наставе да живе у заједници. Верујемо да ће доносиоци одлука у граду Новом Саду препознати њихов значај за добробит породица које у нашем граду живе и деце која у тим породицама одрастају, закључује др Ивана Михић.
В. Црњански
