Вучић је пре два дана рекао да му је сада брига како да врати професора Раденовића, који иначе спада у групу најцитиранијих математичара света, а због тога што више научне радове не потписује за Универзитет у Београду, он је пао на Шангајској листи за 100 места.
Професор Раденовић, кога је ангажовао Универзитет краља Сауда у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове, у разговору за "Блиц" објаснио је да након што универзитети добију своје оцене у августу, истраживаци бивају појединачно оцењивани у септембру.
Тако, он чека 15. септембар када це сазнати да ли се и даље налази на листи високо цитираних аутора научних радова.
Уколико буде тако, имаће месец и по дана да одлучи за који универзитет ће потписивати радове, пише "Блиц".
"Висока цитираност има високу цену у свету. Очекујем да ћу и ове године бити на листи високо цитираних, јер сам имао много радова у последњих годину дана. Када добијем потврду 15. септембра, имаћу месец и по дана да променим универзитет", рекао је професор Раденовић.
Додао је да ће у том случају готово сигурно поново почети да потписује радове за Универзитет у Београду.
"Важно ми је да допринесем Србији", казао је професор.
"Блиц" преноси да, осим што ће се његовим повратком на Универзитет у Београду побољшати статус на Шангајској листи, професор Раденовић има на уму још један начин како да допринесе Србији.
Наиме, његов циљ је да се што више људи укључи у бављење математиком и писање радова, тако што ће се изменити тренутни систем по коме су само факултетски професори релевантни аутори научних радова.
Раденовић има и предлог како да измени садашњу поставку ствари, која је, како каже, дискриминација.
"Зашто не би неки професор математике из основне школе или гимназије, који ради на неком математичком проблему, могао да напише рад и да га потпише за Београдски универзитет, а заузврат да добије, рецимо, две хиљаде евра? То би била добра мотивација и тако функционише свет", наводи професор Раденовић.
Универзитет у Београду пао је на овогодишњој Шангајској листи, јер у својим редовима нема више ниједног истраживача који се налазе на листи најцитиранијих.
Професор Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.
Захваљујући њему, али и професору Зорану Каделбургу, Универзитет у Београду нашао се међу 300 најбољих у свету 2017. године.
