Напоменувши да високо образовање ужива аутономију, те да ресорно министарство нити може нити жели да им намеће нешто супротно њиховим начелима, најважнији задатак јесте олакшати ђацима улазак на универзитете уз, наравно, селекцију најбољих.
У оквиру пројекта „Државна матура” одржано је више радионица на којима су били присутни и представници факултета, високих школа и академија, а из анкета, где су се изјаснили који би предмети могли бити улазница за факултет, урађена је анализа.
– Добар део факултета увешће најлибералније критеријуме – каже Тубић. – Вредноваће се успех током средње школе, општи успех на матури и знање из предмета које ће високошколске установе узети у разматрање приликом рангирања. Обично ће то бити два предмета. Надам се да ћемо имати софтвер који ће моћи да све то обради према листи жеља за одређени студијски програм и да ће све бити аутоматизовано.
Како додаје, у Закону о високом образовању измењена је легислатива, која обавезује високошколске установе да им до 31. августа 2022. пошаљу своје услове за упис бруцоша 2024. године, а Министарство просвете ће их проследити осталим школама.
– Тада ће се знати колико ће носити бодова успех из средње школе, колико са матуре, те да се, рецимо, за медицину траже оцене из хемије и биологије. На Правном факултету ће рећи: тражимо историју и српски, на пример. Матурант који још не зна шта жели можда ће аплицирати и на Правном и на Медицинском факултету, па ће морати на матури да положи више испита који се траже, али имаће две године да размисли о томе, током трећег и четвртог разреда. Факултет онда неће тражити додатне услове и имати пријемни испит. Систем одабира жељеног студијског програма није, додуше, тако лак као на прелазу из основне у средњу школу јер, поред смера, ученик мора у листу жеља да унесе конкурише ли за буyет или самофинансирање – каже.
Било је, додаје, разговора и са представницима виско школских установа који су изразили негодовање због овог система.
– То су конкретно продекани и декани Медицинског, Електротехничког и ФОН-а, где буде много више пријављених кандидата на једно место. Хоће најбоље, и ми наравно хоћемо да најбољи студирају оно што желе. То лако може да се уради тако што ће задатке на матурском испиту бирати универзитетски професори. Од 20 или 30 задатака, 5-10 одсто биће најтежи, који ће носити највише бодова. Тај систем ће се још разрађивати, али, верујте, близу смо тога. Наравно, факултети уметности и спорта траже проверу посебних способности кандидата, а пошто их је веома мало, немамо проблем да им то дозволимо.
Тубић је најавио још један скорашњи састанак са деканима, када ће их замолити да своје услове за упис доставе најкасније до априла, како би Министарство просвете стекло општу слику стања.
С. Милачић
