ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ Бурна прошлост древног народа из Чуруга

Област ушћа Саве, Дунава, Тисе и Драве стратешки су били изузетно битни за народе који су живели на овим подручјима.
 Ložište grnčarske peći  Foto: Muzej Vojvodine
Фото: Ложиште грнчарске пећи  Фото: Музеј Војводине

Реке су им нудиле обиље хране и пловне путеве, док су се у равницама налазиле богата поља за испашу стоке и квалитетна земља за узгој биљака. О важности и бурној прошлости ових простора сведоче и подаци о сеоби и бројним сукобима разних народа и империја за превласт, а које је неопходно истражити како би се разумела сложена историја Европе.

У историјским уџбеницима ретко се спомиње племе Панонаца, који су припадали већој групи -Илирима који су живели на подручју западног Балкана и југозападних делова Панонске низије. Како објашњава музејски саветник-архелог из Музеја Војводине у Новом Саду Станко Трифуновић о Панонциима има мало писаних података.

- Римска република је у три рата (у 3. и 2. веку пре нове ере) покушала да покори племена која су живела на овим просторима, али тек у време првог римског цара Августа (6. године нове ере) избија велики Панонско-Далматински устанак, који је угушен 9. године нове ере –каже Трифуновић. – Устанак је подигао војсковођа Батон из племена Десидијата с подручја данашње Босне, убрзо му се придружује имењак из племена Бреука с подручја Посавине.

Фото: Чувена Августова гема са приказом тријумфа над Илирима Фото: Музеј Војводине 

Поред њих још многа друга племена су учествовала у устанку који је захватио просторе од данашње северне Албаније до Панонске низије поставши тако једна од највећих побуна против античког Рима. Римско царство је ангажовало велику силу да угуши тај устанак, а трупе је предводио славни војсковођа Тиберије. О значају устанка сведочи запис римског историчара Светонија који истиче да је реч о „највећим сукобима после Пунских ратова,  а Тиберије је предводио чак 15 легија и исти број помоћних чета“.

Слом устанка забележио је римски конзул и историчар Дион Касије који је записао да се војсковођа Батон из племена Бреука предао Римљанима, а као награду добио је потпуну власт над својим народом. Међутим, његов донедавни саборац и имењак Батон из племена Десидијата сазнавши за то сукобио се с њим и убио га. Устанак је угушен, а Римска граница се проширила на север, на ток Дунава. Значај и величина победе Римљана и Тиберија приказана је на чувеној Августовој геми која је изложена у Уметничком музеју у Бечу, док мање позната представа потиче с надгробног споменика у Далмацији. Последица Панонског устанка је сеоба становништва с окупиране римске територије ван граница царства, па се народи од простора данашње Словеније до Срема пресељавају у Бачку у Шајкашку област где се сада налази Чуруг.


Панонци у јужној Пољској?

Како објашњава Станко Трифуновић у Чуругу су откривене потпуно нови ритуали. Становници насеља су тела преминулих спаљивали на посебно одређеном месту за ломачу, остатке спаљених костију ритуално су испирали и полагали у једноставне јаме заједно с предметима које је покојник користио. Често су ти предмети били ритуално уништавани и деформисани као симбол завршетка овоземаљског живота. Гробови су били надземно обележени, а осим појединачних постојали су и гробови с остацима више особа.

-  Знали смо да је спаљивање покојника доминанатан начин сахрањивања али смо нашли гробне конструкције које су јединствене – каже Трифуновић. - Посебно групне гробнице биле су огромне: од пет пута пет до десет пута десет метара. Први пут је на овим просторима пронађен такав начин сахрањивања. Наравно, одмах смо се дали у потрагу за сличним ритуалима и открили смо да исти такав начин сахрањивања се нешто касније јавља на југу Пољске. На основу тога предпостављамо да су Панонци напустили ову регију и преселили се у област данашњег Кракова.


О култури Панонаца у време устанка сведочи богато археолошко налазиште и остаци насеља у Чуругу чији становници су били непосредни учесници тих пресудних догађаја античког доба на овим просторима. Архелошко налазиште „Стари виногради“ у Чуругу, највећи је археолошки пројекат у Војводини у протеклих пола века. Реч је о вишеслојном локалитету где су пронађени предмети од каменог доба, преко античког периода, до 18. века, а ископава се на више стотина хектара дуже од 20 година. Према речима Станка Трифуновића због тога Музеј Војводине настоји да се чурушко налазиште у будућности претвори у археолошки парк, али до сада је израђен само идејни пројекат, јер недостаје новчана подршка државе и општине.

Фото: Пехар локалне израде, под келтским утицајем Фото: Музеј Војводине

- Захваљујући најобимнијим  истраживањима једног налазишта из тог времена добијена је живописна слика древног народа - Панонаца, који је по значају у историји су у равни с Бритима, Дачанима и Галима –објашњава Трифуновић. – На том простору већ су постојала насеља из времена пре римских освајања, а досељавањем избеглих Панонаца насеље у Чуругу се увећава. У том великом насељу постојала је занатска производња у разним делатностима, а археолози су пронашли и истражили чак четири грнчарске радионице с девет пећи. За неколико деценија постојања тог насеља успостављен је уобичајан начин живота на римским границама: обрађује се земља, гаји стока, лови се, производе се занатаски предмети и тргује дуж Дунава.

Фото: Јама са остацима скелета јелена Фото: Музеј Војводине

Како појашњава Трифуновић половином првог века нове ере у средње Подунавље дошао  је нови народ номадског начина живота –Сармати, који су стигли с истока. Насеље у Чуругу је страдало у рату, а домаће седелачко становништво напустило ову територију.

Силвиа Ковач

 

 

Мирко
30.06.2020 • 12:59
Према речима Станка Трифуновића због тога Музеј Војводине настоји да се чурушко налазиште у будућности претвори у археолошки парк, али до сада је израђен само идејни пројекат, јер недостаје новчана подршка државе и општине. Нажалост ако се ово не промени биће то још једна пропуштена шанса!
EUR/RSD 117.3179
Најновије вести