Човек који је последњих дана у центру пажње светске јавности, након што је са двоје колега учинило велики помак у лечењу пацијената са корона вирусом, леком бета интерферона, који се директно убацује у дисајне путеве преко инхалатора и два до три пута повећава шансе за опоравак, верује да ћемо имати вакцину за годину дана, а посебно је искористио прилику да нагласи стручност српских лекара са којима тесно сарађује.
"Да би дошло до трајне победе постоје, у суштини, два начина: потпуно прекинути ланац ширења, што је јако тешко, и створити имунитет целокупног становништва земаљске кугле. Мислим да ћемо победити комбинацијом ова два приступа. Иако сам оптимиста, мислим да ћемо наставити са повременим таласима све док не омогућимо глобалну вакцинацију. Нисам пророк, а све зависи од успеха следеће фазе испитивања са вакцинама у које смо сада ушли. На пример у Британији имамо две вакцине које се развијају у пуном замаху. Теоретски је могуће то учинити за годину дана", истиче Ђукановић.
Професор Ђукановић каже да су за победу неопходне четири претпоставке- као прво добри услови, друго сарадња свих светских Влада, јер је довољно само једна да не сарађује и да њихова земља служи као хронични извор, треће добри лекови и четврто добре вакцине.
"Добре услове стварају власти. Сарадња треба да премости историјски наслеђена неслагања, на пример на западном Балкану. Велике силе не смеју да се такмиче и задовољавају своје уске, себичне потребе, јер је заједницки непријатељ изван нормалних односа који владају између нација. Појединци, без обзира на старост, морају да употребљавају разумне мере заштите, носећи маске на затвореним јавним местима и спроводе личне и колективне хигијенске мере".
Према његовим речима, фирме као његова "Синарген" раде пуном паром и тај труд ће довести до више лекова.
"На крају, вакцине це бити кључне. Са онима који се плаше или мисле да су вакцине нека врста светске конспирације, треба сада одмах почети разговор, јавно и отворено. Нека питају шта год им падне на ум. Нема ту шта да се крије. Вакцине су смањиле смртност деце, продужиле зивот старима и спасиле многе главе", каже он.
Ђукановић наводи да је његова процена о року од годину дана за производњу лека условна.
"Процена је условна јер брзина развоја лека зависи од логистике клиничких студија које ће бити потребне, како брзо успемо да укључимо центре, колико способности ће ти центри имати да ураде студије у тешкој ситуацији. Још не знамо које ће услове регулаторне институције, као ЕМА у Европи или ФДА у Америци, поставити да би омогућили масовну употребу лека".
На питање колико брзо би лек могао да буде доступан у Србији, колико ће коштати и да ли би "преко њега" могли брже да га добијемо, Ђукановић каже:
"Ја нисам одговоран, на моју срећу, за комерцијалне ствари у "Синаиргену", тако да не могу јасно да одговорим на питање о цени и, назалост, када ће лек бити доступан људима у Србији. Ипак, знам да ће главни изазов бити производња лека у довољним количинама да задовољи потражњу, која ће, нажалост, бити велика јер овај вирус изгледа нема намеру да се смири. Надам се да ће одговорни људи у Србији пажљиво пратити развој, не само интереферона бета, него и других лекова који се сада испитују, а, верујте ми, има их неколико који обећавају".
Ђукановић напомиње, да ће бити јако важно да се у одлуке о куповини лекова са КОВИД-19 укљуце најбољи струцњаци, лекари пулмолози, инфектолози и интензивци, затим фармаколози, вирусолози и имунолози.
"Посебно су потребни ови последњи јер они најбоље могу да разумеју комплексне имунолошке механизме. Имате срећу у Србији да су вам имунолози светске класе. Мора се осигурати да одлуке буду јасне, јавне и са добром научном и економског подлогом да не буде места за сумњу шта је мотивисало избор једног, а не другог лека, једне вакцине а не друге."
Професор истиче да са колегама из Србије интензивно сарађује.
"Сарађујем са пулмолозима веома тесно већ неколико година, посебно у последње три године када сам формирао мрезу од 27 европсхих националних регистра за тешку астму. Србија се врло брзо ангажовала и приступила централом регистру који се зове SHARP Central. Српски регистар води професорка Зорица Лазић из Крагујевца и сви српски медицински факултети су уклуцени; раде хармонично, сложно и веома ефикасно. Веома активно учествују у неколико пројеката што је добро, не само за српске пацијенте, већ и за колеге у Србији, нарочито млађе којима је то прозор у свет, укљуцење у веома важне пројекте који им такође добро дођу за стручно напредовње јер ће све те студије произвести добре публикације, основно мерило академског квалитета", каже он.
Такође, додаје, у контакту сам са алерголозима и клиницким имунолозима.
"Радо се сећам када смо у организацији британско-југословенском медицинског удружења (BYMA) и добру финанасијску подршку Европског алерголоског удружења 2001 организовали велики састанак на Палићу, где су дошлие колеге из Европе да поделе најновија сазнања из струке са српским лекарима. То је било у пролеће после пада Слободана Милошевица и састанак је био велики успех. Било је и колега из Хрватске, Босне и Македоније, и радо се сећам како је колегиница из Хрватске, иначе родом из Сплита, певала на сав глас српске староградске и народне песме".
Што се тиче сарадње у борби против вируса КОВИД-19, Ђукановић каже да у контакту са више колегиница и колега.
"Колико могу да видим, сви се изузетно труде, раде под јако тешким условима, али се не предају. Њихово познавање болести је импресивно и доступни су им чак и скупи лекови као Тоцилизумаб (анти-ил-6 антитело терапија) које се даје јако тешким пацијентима. Мислим да сте у добрим рукама, али апелујем на власти да се јос висе ангазују око услова рада здравствених радника. Народ такође треба да искористи прилику да се зближи са здравственим радницима јер много зависи од тих односа".
Ђукановић је направио и паралелу око начина борбе Србије и Велике Биританије против вируса КОВИД-19.
"Оно што Британија и Србија имају заједничо јесте да је много људи патило, да су здравствени радници доведени и изузетно тешку ситуацију. КОВИД-19 не бира коју расу и народност ће да напада. Ту смо сви у истом чамцу. Постоје разлике, у првом таласу се Србија веома добро изборила, толико добро да сам ја почео да мислим да су “Срби небески народ”, обдарен посебним имунитетом. Размисљао сам да ли је то захваљујићи BCG вакцини коју наша деца добијају одмах по рођењу (за разлику од многих земаља, као САД, где се не дају) или можда веће концентрације витамина Д због излагања сунцу".
"Али, сада кад је Србија у другом таласу, где видимо тако велики број оболелих, мислим да је главну улогу у првом таласу одиграла изолација. Јесте да је била драстична, али је спасила животе. Разумем да строга изолација, нарочито полицијски час, не може дуго да траје јер то људи теско подносе психички и економија јако трпи, али мислим да су неке одлуке допринеле разбуктавању болести у садашњем таласу. Мислим да је опустање било сувисе нагло. Требало је то урадити много спорије, не одмах отворити стадионе за велике утакмице где се људи буквално деру и тако шире вирус путем капљица. Одговорност није само на властима, него и на појединцима, али власти су те које би требало да предвиде токове, тј последице њихових одлука, на најбоље могући начин".
За разлику од Србије која је, цини ми се, искористила добро препоруке из Кине, добро реаговала у првом таласу, Британија се касно пробудила, сматра Ђукановић.
"Било је ту приче о контролисаном сирењу болести “унутар капацитета националног здравстеног система (НХС), али у суштини земља, боље речено Влада, није била спремна по питању респиратора и заштитне опреме за лекаре, сестре и остало болничко особље. Једноставно није било довољно. Гледано са стране, није никоме јасно зашто је то све тако полако ишло, мада ја мислим да је то комбинација сулудог надања да “ми нисмо Кина”, фокусирање на Брегзит, неискуство нове Владе и драстицно смањење особља у кључним министарстима (тзв цивил сервантс). Зато јавност сада тражи да се конституише посебна Комисија, независна од Владе, која ће анализирати све што је предузето у пандемији".
"Са друге стране, Британија боље, барем за сада, контролише отварање привреде и јавног живота. Народ се стално обавештава. То није једноставно, али ипак некако се порука шири. Не заборавмо да је Британија ипак много богатија земља од Србије. На крају, оно сто чини Британију јаком је медицинска наука и систем за спровођење клиничких студија који је, без сумње, најбољи на свету, са великим улагањима. Формирали смо ефикасне платформе за истраживања, где је било минимално себицног понасања. То нам је у ствари и омогућило да заврсимо студију са интерфероном у року од два месеца", закључио је Ђукановић.
Пре готово две деценије, професори Ђукановић, Стивен Холгејт и Дона Дејвис открили су да људима који имају астму и хроничну болест плућа недостаје протеин који се зове интерферон бета, који помаже у борби против обичне прехладе.
Они су утврдили да се одбрана пацијената против вирусне инфекције може повећати ако се надомести протеин који недостаје. Они су основали компанију "Синаирген" да би своја открића претворили у третмане за лечење.
Резултати иницијалног испитивања, објављеног прошле недеље, показали су да пацијенти са корона вирусом, којима је дата посебна формулација лека бета интерферона, названог SNG001, директно у дисајне путеве преко инхалатора, два до три пута повећава њихове шансе за опоравак него онима којима је дат плацебо.
На узорку од 101 особе утврђено је да су шансе за развој тешког облика болести мање за 79 одсто док је осећај губитка даха, такође, драстично смањен.
Чим су објављени резултати клиничког испитивања, ујутро 21. јула, акције су почеле да расту, а до ручка порасле су за 540 процената.
Удео професора Ђукановића (65) у компанији од 0,56 процената у једном дану скочио је са око 300.000 фунти на 1,6 милиона фунти.
Слично је и са уделима осталих двоје професора.
