Према речима потпредседника УСПРВ Јоце Копчића, просветни радници, као и лане, свој дан дочекују у ванредним околностима и можда најлошијим условима у последњој деценији, како егзистенцијалним, тако и здравственим.
Семафор систем је у неку руку дао добре резултате, али није предвидео да ће оболети велики проценат наставног и ненаставног особља, каже Копчић.
– Кадар за предмете као што су информатика и природне науке, био је дефицитаран одраније – напомиње. – У неку руку разумем оне који неће да уђу у наставни процес, јер је у школама корона узела маха, а с друге стране има и колега које су годинама тражиле своје место у систему образовања и нису га добиле, да ли због нерегуларних конкурса или нечег другог. Када у једној школи не раде два математичара, то је већ 50 одсто пропуштеног градива, а када имате једног физичара, који не дође због короне, изгубљено је 100 одсто часова. Треба знати да они не одлазе на редовно боловање од 14 дана, него се често оно продужава на 21, па и 30 дана, јер се последице короне још дуго осете.
Дестимулишуће могу бити и почетне плате наставника, учитеља и професора, које су испод републичког просека, објашњава члан Председништва УСПРВ из Бачке Паланке Петар Петрић.
– Ни они са дугим стажом немају знатно више, јер плата расте за 0,4% по години и за максимално 15 одсто престиже почетну зараду. Постоји уредба Владе која никад није оспорена, а то је да однос зарада буде 1 : 2 : 3. То значи да би запослени са четвртим степеном стручне спреме: административни радници, шефови рачуноводства, одржаваоци рачунара и остале опреме, требало да имају дупло већу плату од минималца, а наставници и професори три пута већу. Тренутно је однос између најниже и највише цене рада 1 : 1,8, па поменути радници са средњом школом имају минималну зараду или хиљаду-две већу.
Просветари окупљени око Уније питају се када ће бити усвојен закон о платним разредима, ако је 2015. Влада Републике Србије са репрезентативним синдикатима потписала протокол којим се на то обавезује.
– Стално се пролонгира да једном засвагда буду дефинисани односи у читавом државном сектору, па је и сад речено да платни разреди неће бити уведени до 2023. године – напомиње Петрић. – У поменутом повећању зараде, иако се спомиње да смо ми приоритет, нигде не пише „просвета”, ваљда смо сврстани под „остали”. Осим тога, регрес и топли оброк се већ годинама не исплаћују. Тренутно је само у Војводини покренуто преко 500 тужби према школама од стране радника са минималном зарадом, а ми се питамо шта је са тим ставкама и за остале запослене.
С. Милачић
