Тог датума у школама-чланицама Уније часови неће бити одржани од 12 до 13 часова, а њени представници изаћи ће пред Владу Републике Србије.
– Тема је ургентна и у овом тренутку нерешива, бар на начин који се досад примењивао – каже за „Дневник” председница УСПРС-а Јасна Јанковић. – Насиље у школама није више само вршњачко, већ се пренело на наставнике и помоћно особље, а последњи случај из Сремске Митровице показао нам је да нико није поштеђен, па чак ни директор. Непосредан повод за овај штрајк је, дакле, сремскомитровачка ОШ „Јован Јовановић Змај”, због тога што је четири године покушавала да реши проблем детета које је чинило насиље над својим вршњацима. Она је урадила све по протоколу и закону, али, нажалост, друге службе, у конкретном случају Служба за социјални рад, а можда и Дом здравља, нису јој пружиле подршку. На крају се то завршило на најгори начин и по дете и по школу. Игром случаја, директор није теже повређен, а ђак је одмах санкционисан.
Како признаје, школа очигледно не може и не уме сама, а осим Владе, важну улогу у борби против насиља има и уређивачка политика телевизија.
– Пораст насиља може да се констатује голим оком, не морате бити стручњак. Није то само гуркање у реду за ужину већ заиста озбиљан напад интегритета. Овог пута одлучили смо да будемо узбуњивачи јавности јер сматрамо да сама прича о томе није довољна. На другој страни, свакако постоји решење, а оно се налази у нашој свести и борби сваког појединца на свој начин – додаје Јанковићева, истичући да би сама председница Владе Ана Брнабић морала да постане координатор тела које ће обухватати министарства просвете, рада и социјалне политике, здравља и МУП.
С тим у вези, Унија ће 8. новембра сугерисати да се промени сва законска регулатива која поменута министарства спречава да раде свој посао у том домену. На списку захтева биће и промена уставне регулативе, тачније увођење статуса службеног лица за просветне раднике, што би им пружило одређену сигурност јер би се оштрије кажњавали они који нападају њихов интегритет.
Помињући два инцидента која су обележила претходне године – један у Зрењанину, када је ученик отргао дневник из руку наставнице, а други у Младеновцу, када је, ради опкладе, ђак устао насред часа и ударио професорки шамар – Јанковићева је додала како никада није урађена статистика таквих случајева насиља, те да се они прикривају.
- Прикривају их управо они који га трпе јер се сматра да наставник који је то доживео није довољно добар или да је дао повода. А то може свакоме да се деси. Зато је наша акција добила име „Ко је следећи”. Насиље свакако није нешто што може да се отклони преко ноћи, али сви треба да се боримо против њега – закључује.
С. Милачић
