Применом оксфордске вакцине код шест примерака резус мајмуна у САД животиње се нису разболеле иако им је дата велика количина "САРС Ков 2" вируса, што је значајан показатељ да ова вакцина заиста делује, рекао је Зелић.
Иначе, истраживачи са Оксфорда ће, додаје, у трећој фази која почиње у наредних месец или два тестирати вакцину на људима односно на 5.000 испитаника.
Први резултати дејства вакцине на људима очекују на јесен.
Зелић очекује завршетак тестирања те вакцине у септембру, октобру или у новембру, када ће се видети разлика између испитаника који ће примити вакцину и контролне групе која ће примити обичан физиолошки раствор или неку другу неактивну материју.
То ће бити спроведено тако да они неће знати шта су примили и после одређеног периода њиховог боравка у општој популацији биће тестирани и онда ће се видети да ли има оболелих и међу онима који су примили вакцину.
Зелић напомиње да се ради тестирања, за разлику од мајмуна, људи не смеју намерно заразити вирусом из етичких разлога.
Каже да је, ипак, мало вероватно да ћемо имати неку вакцину која ће се примењивати код опште популације или специфичних група у току ове године, иако се сада удруженим снагама научника, фармацеутских компанија и истраживачких организација чини све како би се убрзао тај процес.
Упитан када би могла да почне примена вакцине, Зелић је рекао да је за прављење и тестирање потребно време и да мора да прође одређено време да би почела да се користи, али да се процењује да је потребно између 12 и 18 месеци од уласка у клиничка испитивања, која су тек сада кренула, до производа за који може да се тврди да је безбедан.
То значи да вакцина нема нежељене рекације или да оне нису озбиљне, то јест да је са њиховом употребом корист неопоредиво већа од евентуалног ризика, казао је саговорник Танјуга.
"Управо се сада утркују тимови научника широм света и размењују искуства и информације како би што пре дошли до тог производа, који би могао масовно да се примењује".
Зелић истиче да су целокупна светска научна заједница, али и фармацеутска индустрија, удружили снаге како би се што пре дошло не само до једне већ вероватно неколико вакцина које би се користиле за превенцију болести ковид 19.
Како каже, према последњем извештају Светске здравствене организације од 26. априла, имамо седам вакцина које су у првој или другој фази клиничких испитивања.
"То су испитивања на људима, здравим добровољцима и чак 82 вакцине су су у предклиничкој фази односно испитују се у лабораторијским условима или на животињама. Занимљиво је да је рецимо пре само пар дана, 23. априла, било шест вакцина, а три дана пре тога пет вакцина у клиничким испитивањима. Тако да се скоро сваки дан нека нова вакцина унапреди у следећу фазу".
То нам даје уверење, истиче Зелић, да ћемо у време када сва истраживања буду готова имати неколико вакцина на располагању.
Напимиње да су веома важна клиничка испитивања како би се потврдила безбедност и ефиканост вакцине односно да она неће имати неочцекиване и тешке нежељене реакције код специфичних група, као што су старији и пацијенти са другим обољењима, деца и други.
Клиничким испитивањима претходи испитивање на животињама, објашњава Зелић, све док се не покаже да вакцина сме да се да људима.
"Када крену да се дају људима, онда имамо три фазе клиничког испитивања: најпре се испитује безбедност лекова од нежељених реакција, затим се испитује оптимална доза и у трећој фази се се вакцина пореди са другим леком, а у овом случају са плацебом".
Додаје да се током испитивања повећава број испитаника, као и да се у земљама у којима се тренутно спроводе истраживања, а то су Велика Британија, Кина и САД, као и да ће ускоро у Италији и Немачкој, спроводе по највишим етичким стандардима који важе и у Србији.
Упитан како види став појединих грађана да се неће вакцинисати када се појави вакцина против ковида, каже да да је важно то што регулаторна тела држава, међу којима је и Агенција за лекове, контролишу поступак настанка вакцине и да сам на основу напобитних научних доказа могу да тврде да је она безбедна за употребу.
"Мислим да је неопходно да се цело друштво удружи, пре свега струка, научна и здравствена заједница, како би појаснили да је вакцинација једна од највећих цивилизацијских тековина која је спасила стотине милиона живота у прехтодним деценијама, као и да је управо и сада то коначно и право решење".
Зелић наводи да када се буде појавила вакцина неког од великих произвођача или великих научних и истраживачких центара, да ће у Србији прво морати да прође процес регистрације у Агенцији за лекове, која ће након лабораторијске контроле потврдити да вакцина има особине квалитета и ефиксаности, као и да је безбедна.
Затим ће кључну улогу имати Институт Батут и здравствени стручњаци који ће дати праве савете у погледу имунизације и примене најбоље вакцине, пошто ће их бити више, како би се одабрала она која је најпримеренија најшој популацији, као и да ће се затим обавити набавка вакцине и спровести имунизација по плану стручних служби.
На питање да ли би и сами у наредним годинама могли да је производимо, Зелић истиче да би то било идеално, али да су потребна доста велика улагања.
Такође, напомиње да је још прерано говорити да ли би вакцина имала сезонски карактер или би обезбеђивала трајнији имунитет и да је зато циљ да се направи вакцина која ће имати што већ и и шири обухват за различите популације и што дужи период заштите.
