Свакако је то дан узбуђења, помешаних емоција, како за њих саме, тако и родитеље, па се првог школског дана и оглашавања звона сви увек радо сећамо.
То међутим, неће бити случај са сваком школом...
Од ове календарске године у подручној Основној школи "Сима Рошкић" у селу Лесково код Мајданпека, неће бити у прилици да се у школском дворишту зачује дечија граја. У клупама неће седети ни прваци а ни остали основци, јер ово село тренутно нема ђака.
- Овде сам кренула да радим пре 26 година. Дружила се и са учитељицама и децом. Испратила сам многе генерације, дочекивала нове. Било је свега. На селу је другачије. Није као у граду, али деца су волела да иду у школу. Ми немамо грејање. Овде је бубњара на дрва, деца се играју на снегу, сушимо их поред пећи на дрва, али све то има своју драж.
- Међутим, из године у годину, све их је мање и мање, јер млади одлазе за послом у дуге средине и овде је данас остала само стара популација. Деце нема. Не само првака, него нема основаца и школа ће морати на неко време да се затвори . То ме страшно растужује. Морам у друго село да одлазим да радим, а кад погледам у овом правцу и чујем само тишину, ухвати ме туга. Јер, некада смо сви овде били као породица. Учитељица је пре десетак година путовала из Зајечара. Рано је долазила, нема превоза преспава са мојом децом, па тек након наставе следећег дана одлази у Зајечар - прича за Телеграф.рс Драгославка Белић, помоћни радник подручне школе у Лескову.
Милена Белић, која је и сама некада похађала ову сеоску школу са радошћу прича и сећа се лепих школских дана проведених у овој установи.
Данас нема ниједног ђака, а сва је прилика да ће њена ћеркица Маша следеће године, бити једини ђак првак.
До тада ће школа бити затворена.
- Моја Маша ће следеће године кренути у први разред. Школа ће се тада отворити, али како ће она сама, не знам. Ни, да ли је паметно да путује у суседно село, нити да овде буде сама са учитељицом. Како ће без другара, са ким ће на одмор, да се поигра, не знам. Јако је тешко. Ни сада нема са ким да се дружи јер у селу нема деце. Само са млађим братом - прича мајка овог будућег јединог првака у Лескову.
Да овај случај затварања школе у Општини Мајданпек није једини и усамљен, већ да се са овим проблемом боре и у другим градским срединама Борског округа, потврдила нам је и Милена Јанковић, директорка ОШ "Миладин Бучановић у Влаолу, којој је основна школа у селу Лесково припадајућа, а у коју се ове године уписало свега три првачића.
- Миграција је учинила своје, сви одлазе за послом, да ли у друге градове или у Мајданпек и Бор одкад је рудник почео да запошљава људе, али то је главни разлог што на селу млади не остају, па зато нема ни ђака. У матичној школи "Миладин Бучанович" у Влаолу тренутно има свега три првака. У Рудној Глави са подручним школама 15, у Мајданпеку две основне школе предњаче, има 72 првака, док у Доњем Милановцу са подручним школама има 18 ђака првака.
- Од тога, ове године само у градској школи у Милановцу има свега шесторо деце која крећу у први разред и то је забрињавајуће. Проблем је и са наставним кадром, јер се јавља технолошки вишак, и људи остају без посла. Ми смо тај проблем решили, али у другим местима је тако - напомиње Милена Јанковић, дирекотрка ОШ "Миладин Бучановић", у Влаолу.
Иначе, на подручју Општине Мајданпек у пет основних школа у новој школској години у клупама ће седети укупно 108 ђака првака.
Телеграф
