О овој санкцији јутрос је било речи и на седници Кризног штаба када су у питању они који буду свесно кршили епидемиолошке мере, попут окупљања на "корона журкама", пренео је епидемиолог Предраг Кон.
Наводећи да се на седници говорило о пооштравању казнене политике, поред осталог, и о друштвено корисном раду за оне који свесно крше мере јер, како је указао, има пуно посла у ковид болницама који не тражи медицинско знање.
"То је озбиљан предлог, да се томе приступи, јер боце са кисеоником захтевају физичку способност, а ту су обично млађи људи у питању. То је једно од могућих размишљања", рекао је Кон.
Рад у јавном интересу могуће је изрећи као казну у судском поступку за лакша кривична дела, у прекршајном поступку као главну казну или као замену за новчану казну, али и у кривичном поступку, када применом опортунитета тужилаштво одбаци кривичну пријаву.
Када је основним законом којим је прописан прекршај за који је предвиђена новчана казна, рад у јавном интересу се може изрећи у поступку извршења казне, заменом новчане казне по принципу 1.000 динара за осам сати рада, рекла је за Танјуг председница Прекршајног суда у Београду.
Рад у јавном интересу не може да траје краће од 20 сати нити дуже од 360 сати.
Судије за прекршаје међутим не одређују често ову санкцију, јер се она не може извршити принудно.
У случајевима да се осуђени не одазове на извршење казне рада у јавном интересу, ова казна се најчешће мења у затворску тако што се за осам сати рада одређује један дан затвора.
Као казна у судском поступку ова санкција се до сада изрицала махом за крађе, лаке телесне повреде, угрожавање сигурности, учествовање у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумску крађу, као и за држање дроге.
Тужилаштва такође имају могућност да применом опортунитета наложе учиниоцу кривичног дела да испуни неку обавезу, у замену за одбацивање кривичне пријаве, односно одустајање од кривичног гоњења.
Према скали коју примењује Прво основно тужилаштво у Београду (а која не мора да важи и за друга тужилаштва у Србији), у поступку опортунитета - број радних сати одређује се сходно тежини запрећене казне за одређено кривично дело.
Тако се за кривична дела за која је запрећена казна затвора до годину дана може одредити рад у јавном интересу до 100 сати, кажу за Танјуг у овом тужиалштву.
За кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године може се одредити 100 до 200 сати друштвено корисног рада, а за дела са минималном казном три до пет година затвора може се изрећи од 200 до 360 сати.
Ове сате грађани могу одрадити у року од два до три месеца, односно не морају да раде сваки дан.
У пракси је било случајева да неко, ко на пример има да одради 150 сати, одради 100, а за остатак казне тражи да му се прерачуна у новац, који уплаћује у хуманитарне сврхе.
Такође, од 100 одсто случајева у којима је окривљенима понуђен рад у јавном интересу као опција за опортунитет, у од 90 одсто окривљени се одмах определе за плаћање одређеног новчаног износа у буџет за хуманитарне сврхе.
Ову алтернативну санкцију спроводи Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде и када су у питању кривична дела и за прекршаји.
Прва казна рада у јавном интересу почела је да се извршава у јануару 2007. године.
Рад у јавном интересу је добровољан, односно учиниоцу та казна не може да се одреди без његовог пристанка, па уколико није сагласан да ради, може да плати казну или да је одлужи у затвору.
Уз санкцију рада у јавном интерсу, окривљени не плаћа казну и не иде у затвор, већ уз добровољни рад у корист друштвене заједнице остаје са својом породицом и не прекида му се радни однос.
Такође, на овај начин се растерећују затвори и остварују велике уштеде буџета, будући да један дан затвора, по особи, државу кошта око 15 евра.
