Повереник, наиме, истиче да је анализа ДНК, односно биолошког материјала представља најинвазивније задирање у приватност и да се њом може открити огроман број података о личности, укључујући и оне из категорије најосетљивијих.
У саопштењу Повереник напомиње да његове примедбе у вези са анализом ДНК на Предлога закона о националном ДНК регистру, који је утврдила влада и доставила Народној скупштини на усвајање, нису прихваћене.
Због тога је, како наводи, упутио је писма председницима скупштинских одбора за одбрану и унутрашње послове и за људска и мањинска права и равноправност полова.
У тим писмима Повереник је поново указао на потребу да се што је могуће више смањи ризик евентуалних злоупотреба, те сматра да се овом питању мора приступати са заиста посебном пажњом.
То, према његовим речима, као минимум подразумева јасно, прецизно дефинисање круга лица у односу на које је оваква обрада података оправдана, као и јасно дефинисање рокова чувања прикупљених података.
"Међутим, у Предлогу закона нису прецизно дефинисани услови под којима се врши упис, коришћење и брисање података садржаних у регистру, нити се прави разлика између обраде података о лицима која су осумњичена за извршење неког кривичног дела или против којих се води кривични поступак, с једне стране, и лица оштећених извршењем кривичног дела (жртве), с друге стране", истиче Повереник.
Наводи да исто тако ни рокови чувања података у националном ДНК регистру нису прецизно утврђени, а ни ту се не прави никаква разлика између лица која су осумњичена, окривљена, правноснажно осуђена или правноснажно ослобођена.
Стога Повереник поново упозорава да Устав Србије утврђује да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом. Искључиво законом, не подзаконским актима, с чиме у супротности да ближе прописе о начину вођења националног ДНК регистра прописује влада, како је то предвиђено Предлогом закона.
"Будући да је реч о закону чија решења могу имати несагледиве последице по права и слободе великог броја грађана, а да Повереник нема на располагању могућност подношења амандмана нити било који други инструмент којим би могао утицати на даљу законодавну процедуру, као заштитник права на заштиту података о личности апеловао је на народне посланике да пажљиво и непристрасно размотре стручне примедбе и сугестије дате на текст закона којим се уређује национални ДНК регистар", навео је Шабић.
