- Све више је пацијенткиња које имају ВТО са 40 година или касније, тако да је због њихове бројности оправдано померање старосне границе и многим паровима ће ова одлука омогућити да постану родитељи. С друге стране, са стручног аспекта, знамо да успешност ВТО нагло опада после 40. године, а још више након 45. године, али с том чињеницом морају парови да буду упознати и без обзира на ниску успешност, морамо их подржати и саветовати им стрпљење. Дакле, не можемо говорити о некој медицинској оправданости - каже за „Дневник” специјалиста гинекологије и акушерства, супспецијалиста стерилитета и фертилитета из Специјалне гинеколошке болнице „Генесис”, која је укључена у Национални програм ВТО др Божана Степанов.
Када пацијенткиња остане трудна, битно је да се испита генетика плода, пошто су чешће хромозомопатије у старијим годинама, као и да се сагледају сви остали ризици и у потпуности да се терапијски збрину. Трудноће углавном протичу уредно, али су ипак чешћи спонтани побачај, превремени порођај, као и појава хипертензија.
- Према неким статистикама, у Србији сваки пети пар има проблем са зачећем. Чак 11 одсто жена које су родиле једно дете имају проблем да поново затрудне. Све више младих парова, и млађих од 30 година, има проблем са стерилитетом, и они чине чак 30 одсто укупног броја парова који су обухваћени поступцима ВТО - напомиње др Степанов.
Она додаје како је важан јубилеј, 44 године од рођења прве бебе путем ВТО у свету, Великој Британији био 25. јула. Некадашња Југославија је, као и Србија данас ишла и иде у корак са савременом медицином, а у овом конкретном случају ВТО. Прва беба у нашој земљи рођена је само девет година после прве бебе у Великој Британији.
- И данас представљамо лидера у Југоисточној Европи када је реч о квалификованом кадру, а у корак смо са светом и у увођењу нових технологија. По успешности процеса ВТО не заостајемо за светом и он је око 40 одсто. Наша земља је једна од ретких у свету и која на терет редовног здравственог осигурања финансира неограничен број покушаја ВТО за прво дете - напомиње др Степанов.
Сматра како би требало на време, у младим годинама, проверавати пацијенткињама оваријалну резерву јајника, селектовати оне које већ имају проблем са плодношћу у млађим годинама или имају нека друга стања и болести и на време их упућивати у центре који се баве дијагностиком и лечењем стерилитета. Напомиње како је Болница „Генесис“ од 2009. године укључена у Национални програм БМПО, у коме је само у последњих пет година рођено више од 1.000 наших беба.
- Предлагали смо бројне мере као подршку паровима који се лече од стерилитета, а које смо уочавали кроз праксу. Тако смо и пре годину дана докторка Црногорац и ја у име болнице „Генесис” упутиле иницијативу Министарству здравља да се једном у две године, у оквиру превентивних прегледа, женама које имају између 25 и 35 година провери активност јајника и антимилеријан хормон. И сматрам да би ово требало да буде наредна мера државе. Циљ је да се открију оне жене које имају врло ниску оваријалну резерву, односно смањену плодност, те да се затим упуте у Центре које се баве дијагностиком и лечењем стерилитета. Таквим пацијенткињама ће се обавити додатна дијагностика и предложити даљи поступци за очување плодности, у зависности од тога када жена планира трудноћу и какав јој је налаз. Предложиле смо и замрзавање јајних ћелија на терет редовног здравственог осигурања, код младих жена са ниском оваријалном резервом - истакла је др Степанов.
Др Божана Степанов подсећа да поред померања старосне границе, РФЗО финансира и неограничени број покушаја ВТО за прво дете, мушки стерилитет, као и ВТО за друго дете и замрзнутог материјала. Поједностављене су и процедуре за улазак парова у поступке вантелесне оплодње о трошку државе.
Љубица Петровић
