Шарчевић је у интервјуу за данашње "Вечерње новости" говорио о детаљима тог плана који предвиђа и Стратегија образовања 2016/2020., наводећи да ће гимназије у Србији имати општи, природни и друштвени смер, али у првој години програм ће бити јединствен и ученици ће моћи да бирају један од пет изборних пакета - бизнис и економију, право и глобалне политике, екологију, спорт и здравље и уметност.
Како је рекао, базични предмети биће обавезни за све, а зависиће од смерова, као и да ће постојати посебни програми за надарене за математику, физику, информатику и језике.
"Бизнис и економија усмераваће их ка студијама из те области, што је и најчешћи избор средњошколаца. Право и глобалне политике хит су у свету, на међународној матури, јер се уче политичка географија, социологија, геостратегија, политичка економија и дају велику могућност рада кроз пројекте и међупредметно повезивање садржаја", рекао је Шарчевић.
Он је додао да ће уметнички пакет имати акценат на визуелним уметностима и драми, јер је музички концепт развијен кроз мрежу основних и средњих музичких школа.
"Еколошки концепт може да има и друштвени и природни приступ - од биологије, физике, хемије до правног и економског оквира. Спорт и здравље предвиђени су за гимназијалце који желе да студирају медицинску групацију факултета, физичко васпитање или спортску медицину", рекао је Шарчевић.
Према његовим речима, у трећем и четвртом разреду постојаће обавезност изборних предмета, а однос опште образовних и изборних предмета биће сразмерно синхронизован према недељној оптерећености ученика.
Како је објаснио, ова промена гимназијског образовања потребна је јер деца и даље уче по моделу из 60-их година 20. века.
"Деца и даље уче по моделу по коме се учило и 60-их година прошлог века. У међувремену смо имали "шуварицу", па када је укинута вратили смо се на стари модел. Потребан нам је модернији приступ, а последњи корак реформисане гимназије биће национална матура, која ће заменити пријемне испите на факултетима", рекао је Шарчевић.
