Тренутно та организација броји 3.450 чланова из целе Војводине, што су подаци и из базе поменутог министарства на чију иницијативу је она и настала.
Променили смо политику према особама с инвалидитетом и желимо да им дамо већи значај у нашем друштву, будући да су у ранијем периоду били заборављени, премда се причало о инклузији и о томе да држава брине о њима, али се све завршавало мртвим словом на папиру, истакао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на јучерашњој прослави.
Како је додао, поред финансијских средстава, иницијатори су и политике која подразумева да су ОСИ сада носиоци пројеката и да сами треба да раде оно што сматрају да је за њих најбоље, што је уједно и најбољи начин на који држава може да им помогне.
Поред тога, уводимо предмет на Архитектонском факултету у Београду који се зове „Приступачност”, након чега ће студенти касније приликом било ког инфраструктурног пројекта водити рачуна о приступачности за особе с инвалидитетом, најавио је Ђорђевић.
Осим архитектонских баријера које настају немарношћу свих грађана, запошљавање је, такође, актуелна проблематика. Како је министар Ђорђевић истакао, чињеница је да имамо добар закон по том питању, али послодавци се и даље најчешће одлучују да плаћају пенале него да запосле особу која има неки инвалидитет.
Следеће године идемо у преквалификацију запошљавања ОСИ и желим да пошаљем јасну поруку да ће држава у будућности помагати и подржавати све пројекте које раде особе са инвалидитетом, обећао је министар.
Покрајинска влада је, како је нагласио секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић, у протекле три и по године мандата издвојила око милијарду динара у оквиру социјалне заштите, што је пет пута веће у односу на улагања претходника.
Покрајинска влада трајно је опредељена да помаже осетљивим групама, због чега смо и добили захвалницу Савеза слепих и слабовидих Војводине, навела је секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, додајући да сваке године издвајају више новца за све сличне организације, а у складу са њиховим потребама.
Све нас, додала је, обавезује да одговоримо на изазове и потребе осетљивих група али и повећамо све могуће капацитете како бисмо им изашли у сусрет и помогли.
У току следеће недеље одржаћемо састанак са представницима Савеза слепих и слабовидих Војводине као бисмо имплементирали све потенцијалне идеје које имају, односно како бисмо их уврстили у читав систем рада у оквиру наших надлежности, најавила је Милошевић.
Савез слепих и слабовидих Војводине покрива целу покрајину са 12 организација: девет међуопштинских, две општинске и једну градску. У свом седамдесетогодишњем раду много су урадили за особе које имају проблем са видом, од школовања, до запошљавања, рехабилитације, а нарочито се баве и особама које у каснијим годинама изгубе вид.
Живимо у 21. веку где су технологије далеко узнапредовале у односу на период кад се Савез оснивао, тако да данас, уз помоћ рачунара и телефона, слепо лице је обучено и спретно да користи и ту врсту комуникације, каже председник Савеза Владимир Панин, објашњавајући да су основни задаци Савеза инфомративно-издавачка и библиотекачка делатност, снимање књига и дистрибуција у звучној техници, као и на Брајевом писму које, како се чини, све мање користи млађим генерацијама.
По његовим речима, свака њихова организација у свом програму има обуку на Брајевом писму, али, нажалост, има истине у томе да је младима лакше да узму мобилни телефон и све што им треба врте прстом.
Ипак, за мене је Брајево писмо неприкосновено јер, користећи шест тачака добијамо 63 комбинације за слова, бројеве и музичке ноте, казао је Панин.
Л. Радловачки
