Музеју следи реконструкција јер је део пројекта „Европска престоница културе 2021”, те ће сви видети шта се тренутно налази у њему. Новац намењен обнови музеја из пројекта већ је уплаћен, јавна набавка завршена те обнова следи ускоро.
Имали смо прилике да завиримо и откријемо праве раритете, уметничке слике, фотографије старе више од 100 година, скулптуре, фосиле, али и најстарију тамбуру у Србији, па и песме чувених Черевићана у рукопису.
Черевић називају још и господско село јер се у њему увек више водио градски живот него сеоски, тврди председница Савета месне заједнице Черевић Мара Петковић, и поносно истиче да је њено село дало многе великане, а да датира још из 18. века.
Идуће године, додаје наша саговорница, Завичајни музеј слави 40 година од отварања.
Налази се у центру Черевића, а иза велике ајнфорт капије крије се двориште и након њега објекат са шест просторија. У музеј дуго није улагано и у лошем је стању, али смо се борили да уђе у пројекат, уместо дворца или неког другог знаменитог објекта, и у томе смо успели. У првој просторији су некада биле слике Миленка Шербана, тренутно стоји само једна, док су друге смештене у депо Матице српске у Новом Саду на чување јер ми, једноставно, нисмо имали услова за то. Очекујемо да ће нам реконструкцијом музеја слике бити враћене, каже Мара Петковић.
По њеним речима, следећа просторија припада мушком хору „Јован Грчић Миленко” који пева духовне, руске песме, романсе и у соби су све награде које су освојили, али и неки поклони.
Хор с прекидима постоји већ 135 година, а тренутно има 22 члана. То су све волонтери и нису музички образовани, али су наступали у Русији, Бугарској, Грчкој више пута, као и, наравно, по Србији. У музеју је и слика хориста с патријархом Павлом, каже Мара Петковић. Све просторије су, додаје, такорећи спојене, односно улази се из једне у другу, а у наредној су фосили ископани на Фрушкој гори, почевши од скелета мамута, али и фосилног камења.
Идућа просторија садржи поставку познатих личности Черевића.
Ту је и слика „Сеоба Срба” чувеног Николе Игића, а чак и једна улица у Черевићу носи назив по њему, а господин с брковима ког сви памте био је Черевићанин и био је трговац, што је тада била велика ствар у селу, каже Мара Петковић.
Како додаје, ту су и два мозаика из Сирмијума које је Град Сремска Митровица поклонио Черевићу.
Мозаици из римског доба су под стаклом и трудимо се да их сачувамо како треба. Ту је и портрет Атанасија Герецког, који је био ктитор Черевића, као и наш доктор Душан Савић Дода, први војвођански партизански лекар, по коме Дом здравља данас носи име. Ту је и Ђока Савић Чича, први песник у Черевићу, наводи наша саговорница.
Могу се видети и портрети Димитрија Лазарова Раше, најмлађег народног хероја, живог хероја.
Следећа просторија је посвећена песнику Јовану Грчићу Миленку, рођеном Черевићанину, пошто сам и председница Удружења жена „Моје селанце”, које је управо по његовој песми и добило име, каже Мара Петковић.
Према њеним речима, могу се видети у рукопису песме које је писао, а недавно су нам у посети били и стручни људи из Сремске Митровице, које је веома занимала његова тамбурица.
Тражили су да отворимо витрину и на полеђини стоји 1746. као година израде, те спада у најстарије тамбурице у Србији, чули смо од наше саговорнице.
У последњој просторији у низу налазе се скулптуре Јована Солдатовића, који је такође Черевићанин.
Коњ на Сајму, скулптуре жртвама Рације на Кеју, јелени на Тврђави, што знају сви Новосађани, дело су Јове Солдатовића. Његове скулптуре у минијатури могу се видети и у нашем музеју, каже Мара Петковић.
Маша Стакић
